Ukoliko se pitate koliko dugo bi trebalo popodnevna dremka da traje, koliko šoljica kafe dnevno neće naškoditi Vašem zdravlju ili koliko dugo možete da očekujete da će Vas služiti patike koje ste tek kupili, evo nekoliko zanimljivih brojeva koji mogu da Vam olakšaju život i reše nedoumice.
3
Najviše toliko šoljica kafe treba da popijete u toku dana. Manje su šanse za preranu smrt uzrokovanu raznim oboljenjima, poput dijabetesa tipa 2 ili Alchajmerove bolesti. Opasnost je ista, bilo da pijete kafu sa kofeinom ili bez i to upravo zbog bioaktivnih jedinjenja koja sadrži kafa, a ne kofein. To su jedinjenja koja smanjuju otpornost na insulin i upalu, dve stvari koje doprinose bolestima.
40
Ovoliko puta treba sažvakati svaki zalogaj. Pored toga što povećavate broj unesenih nutritijenata, osećaćete se mnogo bolje i zadovoljnije nakon obroka i Vaš mozak će imati više vremena da shvati da ste siti. To je zbog toga što duže žvakanje pomaže da se poveća nivo dva hormona koji su važni za regulaciju apetita.
76
Maksimalan broj otkucaja srca u minutu, kada ste u stanju mirovanja. Žene sa ubrzanim pulsom imaju 26% veće šanse za dobijanje infarkta u odnosu na one čiji je puls ispod 62 i to bez dodatnih faktora kao što je nikotinska zavisnost. Ukoliko Vam je puls konstantno visok, bilo bi dobro da počnete više da se krećete i bavite fizičkim aktivnostima, jer je puls u stanju mirovanja samo jedna mera Vaše fizičke spremnosti. Ako ste zabrinuti, razgovarajte sa lekarom.
800
Broj kilometara koje će patike za trčanje moći da pređu, pre nego što puknu. Dakle, malo matematike – ukoliko trčite 5 km dva puta nedeljno, patike će Vam trajati 18 meseci. Odnosno, možda će i dalje izgledati čitavo, ali neće Vam više pružati neophodnu potporu u toku rekreacije. Nije poželjno trčati u takvim patikama, jer povećavate rizik za dobijanje povrede.
45
Popodnevna dremka u trajanju od upravo 45 minuta je najbolja za memoriju. Spustite glavu na 45 minuta odmah nakon što ste nešto novo naučili (posebno je dobro za studente) ili treba da zapamtite nešto i Vaša sposobnost da iz sećanja izvučete neki podatak se uvećava čak 5 puta. To je prava količina vremena da se omogući određenoj aktivnosti mozga, koja igra važnu ulogu u učvršćivanju pamćenja, da počne da radi.
10
Procenat telesne težine koju je poželjno izgubiti kako bi se pobedili valunzi u toku menopauze. To može smanjiti valunge za čak 63%, a evo i zašto. Stručnjaci kažu da bi razlog tome mogla biti kombinacija stvari, uključujući i činjenicu da gubitak težine smanjuje količinu masti, koja funkcioniše kao izolator i ometa gubitak toplote. Plus, gubitak težine može da menja hormone koji utiču na valunge.
2
Koliko sati treba zameniti sedenje na poslu stajanjem. Naučno je dokazano da je sedenje tokom dugih vremenskih perioda izuzetno loše za zdravlje. Međutim, ukoliko samo 2 sata sedenja zamenite stajanjem, to je sasvim dovoljno da se popravi nivo holesterola i šećera u krvi. Ako ste u mogućnosti da birate, idealan je visoki sto za kojim možete varirati između sedenja i stajanja, a da pri tome to neće uticati na obavljanje radnih zadataka. Ukoliko to nije opcija, pokušajte sa kraćim pauzama udaljeni od svog stola ili sve što možete da obavite stojeći, tako i uradite.
66
Broj dana potrebnih da se nova navika „primi“. Za svaki novi vid ponašanja koji pokušavate da usvojite potrebno je dva meseca. Dakle, navike poput voća za užinu ili trčanja svakog jutra, morate svesno da se držite upravo 66 dana, dok one ne postanu automatska radnja. Trik je u tome da svakog od tih 66 dana to radite u isto vreme, na isti način i u istom okruženju, odnosno pod istim okolnostima.
25
Minuta brzog i oštrog hoda svakog dana. Radeći ovo produžavate sebi život za 7 godina, a posle 50-e godine smanjuje se i rizik za dobijanje srčanog udara. Naučnici su dokazali da je brzi hod odličan za obnavljanje i popravljanje DNK, a rezultati su se kod ispitanika videli već posle 6 meseci.
8
Broj porcija voća i povrća koje bi trebalo uneti u organizam u toku dana. Jedenjem ove količine umanjićete rizik od smrti i do 42%, u zavisnosti od toga koliko ste voća i povrća inače imali u svojoj ishrani. Iako je i jedno i drugo zdravo, preporuka je da se ipak unosi više povrća. Ono ima najjači zaštitni efekat i, kako kažu naučnici, u odnosu na voće koje smanjuje rizik od smrti za 4% po voćki, povrće ga smanjuje za čak 16%.
Izvor: Zdrava i fit
