U krugovima ljudi koji paze na ishranu izraz “brza hrana” sve više postaje sinonim za nešto što treba izbegavati. Pa ipak, mnogi se još uvek pitaju: zašto je izbegavati, kad je tako zgodna i spremna da se pojede na licu mesta; i kako je izbeći, kad se nudi na svakom uglu, hrskava, začinjena, ukusna…?
Nagomilalo se već dosta dokaza o lošem uticaju “brze hrane” ili “džank hrane” (opšti naziv za industrijski proizvedenu hranu koja sadrži proste šećere, soli, zasićene masnoće, pojačivače ukusa, aditive označene slovom E i sl.) na zdravlje. Navešćemo dva koja spadaju u najočiglednije. Snimajući svoj dokumentarni film “Superveliki ja”, čija je tema gojaznost, američki režiser Morgan Spurlok odlučio je da se za potrebe snimanja hrani isključivo hranom iz Mekdonaldsa. Nakon samo mesec dana, morao je da prekine na insistiranje svog lekara, jer su počeli ozbiljni problemi sa jetrom i drugim organima.
Drugi je istraživanje američkog Instituta Skrips koje je utvrdilo da “džank hrana“ može da izazove pravu zavisnost (adikciju). U eksperimentu su korišćene tri grupe pacova, jedna je hranjena hranljivom dijetom, druga zdravom hranom sa malo loše hrane, a treća džank-hranom – neograničeno. Treća grupa je veoma brzo razvila naviku da jede sve više i više i znatno se ugojila. Kad su se pacovi jednom navikli na tu hranu, čak ni elektrošokovima više nisu mogli da ih odvrate od nje! Istraživač Pol Džonson je na sastanku Nacionalnog udruženja za neurološke nauke izjavio da je ovo istraživanje „dosad najkompletniji dokaz koji ukazuje da gojaznost i adiktivni problemi imaju isti neuro-fiziološki osnov“.
Domaća „brza hrana“
Čak i ako nemamo vremena za spremanje hrane (što je u uslovima ubrzanog savremenog tempa života sve češći slučaj) uz samo malo više truda i volje i svesnog odnosa prema ishrani možemo sebi obezbediti „zdravu brzu hranu“.
Ako ostajete dugo na poslu i ne nadate se skorom ručku kod kuće, nije neizbežno da svratite u prvu pekaru na belo pecivo ili burek; odlična preporuka je da imate sa sobom neku voćku i gotovu salatu, koju možete da unapred pripremite za tili čas. Pomešajte nekoliko vrsta povrća, napravite preliv, recimo, od od jogurta, limuna, voćnog sirćeta, pasiranog paradajza, začinskog bilja, maslinovog ulja. Za poboljšanje ukusa koristite začinsko bilje, suvo grožđe, lešnike, bademe, pinjole. Ako u tako pripremljenu salatu dodate komadiće mladog sira ili tofua, dobijate kompletan, ali lagan obrok, koji vam neće opteretiti želudac i učiniti vas sanjivim. Jedanput do dvaput nedeljno možete dodati i tvrdo kuvano jaje; iako ima holesterola, ono sadrži dosta kvalitetnih sastojaka.
Što se tiče industrijskih gaziranih pića koja se tako često konzumiraju, nutricionistički od njih nema nikakve koristi, a mogu biti uzrok viška kilograma. Odlično i korisno prirodno gazirano piće je kombuha (ima je u svim prodavnicama zdrave hrane). Ili, možete da kupite čist voćni sok bez šećera, ili da napravite sebi limunadu ili biljni čaj. Ako vam nisu dovoljno slatki, dodajte im med ili malteks.
Nadmudrite želju za nezdravim
Mnoge loše namirnice nas mame zato što je našem organizmu potreban neki normalan, zdrav sastojak koji mu ne dajemo u dovoljnoj meri. Ako dodamo taj sastojak u ishranu, smanjiće se i naša želja za nezdravim namirnicama.
1. Krckave grickalice (čips i sl): vaša vilica i zubi žele da nešto rade, potrebna vam je mast, energija, so… Da smanjite potrebu za industrijskim grickalicama, nosite sa sobom kesicu sa sirovim ili blago pečenim i sasvim blago posoljenim (npr. soja sosom, tamarijem ili šojuom) semenkama bundeve, suncokreta, badema, oraha…
2. Slatkiši, cerealije sa šećernom glazurom: što ih više jedete, to vam se više jedu, jer se troši hrom dok ih varite, pa postaje neophodno da se koristi još više šećera. Da smanjite potrebu za njima, dodajte u ishranu: suvo voće, pečenu bundevu, jabuku i dr. obavezno sa cimetom (pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi), kao i neke namirnice bogate hromom – posebno pivski kvasac i ražani hleb
3. Slanina, veoma masno meso: treba vam mast da podmaže želudac i uspori varenje – apsorpciju šećera u krv. Da smanjite potrebu za njima, dodajte u ishranu maslac ili prečišćeni maslac (gi), kokosovo ulje, maslinovo ulje.
4. Napici sa kofeinom (kafa, kola): stimulišu mnoga telesna tkiva, podižu krvni pritisak;vole ih ljudi sa niskom energijom, skloni potištenosti. Da smanjite potrebu za njima, dodajte u ishranu crnu čokoladu i kakao napitak (podižu nivo energije, deluju antidepresivno).
Preuzeto: Zdravahrana.com
