Tokom ovog neželjenog fenomena, dijafragma se skuplja, uzrokujući zatvaranje vrha traheje i stvaranje karakterističnog zvuka “hika”. Iako može biti iritantno, štucanje obično nestaje samo od sebe nakon kratkog vremena.
Ljudi često eksperimentišu sa raznim tehnikama kako bi ubrzali prestanak štucanja, iako ne postoji siguran lek. Ipak, postoje neke tehnike koje možda mogu pomoći.
Jedna od tih tehnika uključuje promene u disanju. Zadržavanje daha na kratko vreme može povećati nivo ugljen-dioksida u krvi, što može obnoviti normalan ritam disanja i zaustaviti štucanje. Drugi načini zadržavanja daha uključuju udahnuti u papirnu kesu ili duboko udahnuti, zatvoriti usta i nos, istovremeno napinjući mišiće kao da izbacujete vazduh.
Pored toga, konzumiranje vode ili šećera ima za cilj prekinuti ciklus štucanja stimulacijom vagusnog nerva, odgovornog za regulisanje kontrakcija dijafragme. Takođe, jedenje nečeg slatkog ili kiselog može imati sličan efekat stimulacije vagusnog nerva i potencijalno zaustaviti štucanje.
Osim toga, aktivnosti koje ometaju pažnju ili izazivaju opuštanje, poput brojanja unazad, fokusiranja na disanje ili nežnog masiranja područja oko dijafragme, mogu pomoći prekidu ciklusa štucanja.
Važno je napomenuti da ove tehnike imaju različite stepene naučne podrške u vezi sa njihovom efikasnošću. U većini slučajeva, štucanje će jednostavno proći samo od sebe, a ključ je biti strpljiv i dozvoliti mu da se dogodi.
