Brzom prugom između Novog Sada i Subotice putovanje će trajati 42, a od Beograda do Subotice oko 70 minuta. Svi radovi na izgradnji pruge Novi Sad – Subotica treba da budu završeni do 30. jula kada počinje i testiranje pruge.
Izgradnja brze pruge je trenutno najveći infrastrukturni projekat u Jugoistočnoj Evropi. Kako teče izgradnja pruge kao i rekonstrukcija železničkih stanica na samoj trasi, pogledajte u videu našeg portala:
Uz izgradnju brze pruge, paralelno teku radovi na izgradnji i rekonstrukciji čak devet železničkih stanica, (Novi Sad, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica), kao i tri nove stanice sa staničnim kapacitetima ( Rumenka, Vrbas i Lovćenac).
Na brzoj pruzi između Subotice i Novog Sada izgrađeno je ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata. U skladu sa najvišim standardima bezbednosti, pruga je denivelisana, tako da celom njenom dužinom ne postoje pružni prelazi, već podvožnjaci i nadvožnjaci.
Deonica Novi Sad – Subotica duga je 108,2 kilometra, a radovima je obuhvaćena izgradnja dva koloseka pruge do granice sa Mađarskom kod Kelebije.
Najveći objekat na celoj trasi je vijadukt u Vrbasu. Njegova dužina iznosi 1.6 kilometara.
Domaći stručnjaci rame uz rame sa kineskim
Kineske železnice angažovale su preko 2.000 domaćih stručnjaka, i više od 400 specijalnih mašina.
Radove izvodi konzorcijum kineskih kompanija China railway international i China communication construction company. Takođe, u izgradnji pruge učestvuje veliki broj domaćih kompanija kao podizvođači radova.
Pruga za velike brzine od Beograda do Budimpešte deo je projekta kineske inicijative „Pojas i put“ kako bi se grčka luka Pirej povezala železnicom sa Evropskom unijom. Od ukupno 350 kilometara te pruge, 184 kilometra grade se u Srbiji, a 166 u Mađarskoj.
Ubrzo će početi radovi na brzoj pruzi od Beograd ka Nišu i dalje ka Solunu.
Izgradnja i razvoj železničke infrastrukture po prvi put nakon višedecenijskog propadanja ovog saobraćajnog sistema, postala je jedan od najznačajnijih državnih infrastrukturnih i investicionih projekata.
Srbija je realizacijom velikih železničkih projekata pokazala da je dovoljno stabilna i finansijski moćna da realizuje ovaj posao.
Rekonstruisane su i brojne magistralne i regionalne pruge širom Srbije, kao što su Subotica – Horgoš, Resnik – Valjevo, deonice na Koridoru 10, Šabac – Loznica, Niš – Zaječar i stotine kilometara koloseka na drugim deonicama. U narednih nekoliko godina biće u Srbiji izgrađeno i modernizovano ukupno nešto više od dve hiljade kilometara pruga, a vrednost investicije u ove projekte sada iznosi oko pet milijardi evra.
