Nije neuobičajeno da deca u određenom uzrastu, posebno u tinejdžerskim godinama postanu pomalo lenji, pa šta god im kažete da urade odlažu za kasnije uz reči “sad ću”, “posle ću”…
Međutim, klinički psiholog Fiona Jasin savetuje roditeljima da ne odbacuju odmah ono što im na prvi pogled deluje kao tipična tinejdžerska lenjost, jer iza toga može da se krije nešto drugo.
Naime, ona je istakla da su nove studije pokazale kako ovakvo ponašanje može da ukazuje na neke psihološke probleme. “Stalno odugovlačenje može da bude upozoravajući znak roditeljima da dete pati od niskog samopoštovanja”, kaže ona.
Najnovija istraživanja su utvrdila da postoji međusobna povezanost između stalnog odugovlačenja i sumnje u sebe, pri čemu jedno pogoršava drugo, i tako mladi ulaze u “vrzino kolo”, prenosi express.co.uk.
“Adolescenti koji imaju nisko samopoštovanje mogu manje da veruju u svoju sposobnost da obave dobro neki kompleksan zadatak, pa ga onda izbegavaju. Manjak motivacije i niska očekivanja od sebe takođe se povezuju sa niskim samopoštovanjem koje može da dovede do prokrastinacije”, kaže psiholog Jasin.
Ona je dodala da s druge strane odlaganje može da dovede do niskog samopoštovanja među adolescentima.
“Odlaganje se povezuje sa lošijim akademskim dostignućima, što može da utiče da se mladi ljudi osećaju loše u svojoj koži”, rekla je Jasin.
Psiholog je pojasnila da roditelji treba da obrate pažnju ako dete stalno odlaže svoje obaveze, posebno u školi, jer to može da se odrazi na mentalno i fizičko zdravlje tinejdžera, dovodeći do iscrpljenosti, osećanja krivice i brige.
“Ove negativne emocije mogu dalje da naškode samopoštovanju mlade osobe, uvodeći je u začarani krug niskog samopoštovanja i daljeg odlaganja”, upozorila je.
U svemu tome važno je i ponašanje roditelja, pa ona savetuje da mame i tate ne stavljaju prevelika očekivanja pred svoju decu jer jurenje za perfekcionizmom može da učini da se osećaju loše.
Takođe, neke studije su pokazale da autoritarni roditljski stil može da doprinese tendenciji da deca stalno odlažu svoje obaveze.
Jasin je dodala da je “odlaganje obaveza ponekad uzrokovano pritiskom i očekivanjima od strane roditelja, koji mogu da pojačaju anksioznost i stres”.
