Budući apatinski muzej biće riznica multikulturalizma

Apatin bi uskoro trebalo da dobije muzej na mestu gde se danas nalazi kuća Turskog. Poslednjih 10ak godina kapija je bila zaključana i niko nije mogao da pristupi ovom objektu koji je prepušten zubu vremena i tako godinama i decenijama propadao. Nakon ideje da bi u ovom objektu koji sam po sebi ima veliku istorijsku važnost mogao da bude napravljen muzej krenulo se u pravljenje idejnih projekata i konkursa kako bi se većina novca za radove na uređenju objekta slila iz pokrajinskih, državnih i evropskih fondova. Prethodnih dana je urađeno čišćenje dvorišta i kuća kako bi se moglo sagledati stanje u kome se objekat nalazi i kako bi građevinski inženjeri dali tačne procene vezane za radove koje treba preduzeti.

-Planovi su veliki i smišljeni pre sve u svrhu razvoja turizma u opštini Apatin. Uređenjem ovakvog objekta mi dobijamo prostor u kome turista može da provede sat-dva vremena, upozna se sa istorijom ljudi sa ovog područja, zainteresuje se za neke druge lokacije.- kazala je zamenica predsednika opštine Apatin, Dubravka Korać.

Koraćeva je dodala da je stalna postavka važna i zbog samih ljudi iz opštine Apatin, pre svega onih najmađi koji će na jednom mestu moći da vide istoriju svojih predaka. Vezano za upoznavanje mladih ljudi sa istorijom Apatina prethodne godine je održana akcija “Apatin-moj grad” u oviru koje su srednjoškolci učili o Apatinu i selima njegove opštine.

U muzeju bi trebalo da bude arheološka, odnosno istorijska postavka koja se odnosi na najraniji period koji je poznat u istoriji Apatina i takva postavka bi se nalazila u prvom delu kuće koje je sačinjen od četiri prostorije.

-U svakoj od narednih soba je osmišljeno da se nalazi postavka jedne nacije koja je živela ili još živi na ovom prostorima. Tu ćemo pre sve predstaviti istoriju i kulturu tih naroda, ali i opisati gde, kad i kako su došli na područje današnjeg Apatina. Neki narodi više ne postoje na ovim prostorima, poput Jevreja, nečija istorija nije dobro sačuvana i tu najviše mislim na doseljavanje nakon drugog svetskog rata. Postoje pisani tragovi, ali artifakti koji su tada donešeni se ili nalaze po nekim privatnim kolekcijama ili se nalaze potpuno ne obeleženi u muzeju u Prigrevici. Čovek koji je to vredno skupljao i sačuvao ih zaista dobro, ali ti predmeti nisu obeleženi i danas se ne zna njihova istorija, poreklo, odakle su tu donešeni, kojim porodicama su pripadali i tako dalje – izjavila je Koraćeva.

Idejnim rešenjem je previđeno da sadašnje dvorište bude na dva nivoa gde bi se jedan nivo praktično iskopao jer je tu najjednostavnije da se konzerviraju stvari koje bi bile izložene, a ujedno bi na tom mestu bila napravljena galerija i depo muzeja. Postoje mnoga umetnička dela koja se nalaze u zgradi opštine Apatin, školama, banji Junaković i drugim institucijama i sva ona bi trebala da budu prenešena u muzej kada on bude završen. Gornji deo dvorišta bi trebao da posluži za izlaganje starih skulptura uređen pejzažnom arhiktekturom u smislu da bi bile posanjene nege stare biljne vrste koje su nekad bile karakteristične za Apatin.

U donjem delu ovog objekta se nalazi nekadašnja štala predviđeno je da tu bude interaktivni porostor u kome bi se nalazile dve ili tri radionice starih zanata.

-Pre svega mislim na tkačku radionicu i verovatno radionicu koja će se odnositi na pletenje pruća da bi smo iz te radionice imali suvenire koje će posetioci moći kupiti, a karakteristični su za Apatin. Zadnje dvorište je veoma interesantno zbog tog čardaka koji se prostire celom površinom dvorišta i ovde je predviđeno da se izgradi pozornica na otvorenom na kojoj bi se odvijale pozorišne i filmske projekcije, pa i neki manji koncerti. Ideja je da se sačuva taj čardak i da se on pretvori u galeriju sa koje će se ovakvi događaji moći posmatrati – rekla je za radio Dunav Dubravka Korać.

Levi deo kuće je predviđen za radni deo gde je planirano da se preseli biblioteka, jedna prostorija je namenjena za prodaju karata i suvenira i jedna prostorija koja bi bila namenjena za kustosa odnosno muzejsko osoblje.

Izvor: Radio Dunav

Be the first to comment

Leave a Reply