Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari.
Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali sadrži i vitamin karotina ili provitamin A, zatim C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 cal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 cal na 100 g.
Alfa-karotin i beta-karotin su moćni antioksidansi, koje telo konvertuje u vitamin A. Vitamin A pomaže održavanju dobrog vida, a obezbeđuje i ispravno funkcionisanje imunog sistema. Beta-karotin može da pomogne isceljenju oštećenja kože od sunčanja i drugih uzroka. Smatra se da alfa-karotin usporava proces starenja i da smanjuje rizik od razvoja katarakti i sprečava rast tumora. Karotinoidi iz bundeve takođe pojačavaju imunitet i smanjuju rizik od srčanih oboljenja.
Energetska vrednost na 100 grama bundeve je 26 kcal. Sadrži 1 g belančevina, 5,5 g ugljenih hidrata, 0,1 g masti, 05 grami dijetnih vlakana, 91,6 g vode. Najjednostavniji oblik pripreme bundeve je pečenje u rerni. Tada se kora ne odstranjuje, a dužina pečenja zavisi od debljine ploda.
Semenke bundeve
Njihova kalorijska vrednost je velika, ali sadrže niz dobrih sastojaka od celuloze, pektina do fitosterina, fitina i salicilne kiseline. Semenke treba oljuštiti pre upotrebe, ali voditi računa da se ne ukloni tanka sivozelena opna, koja je posebno bogata ovim sastojcima. Semenke bundeve mogu da se grickaju, dodaju pecivu ili salatama.
Preuzeto: Zdravahrana.com
