Bundeva

Samo poreklo bundeve nije definisano. Postoje razne priče koje su vezane za bundeve. Najpoznatije vrste bundeva su: napolitana, muškatna, argentina, hokaido, turkinja, obična uljna bundeva.

Bundeva nema puno belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali ima dosta vitamina karotina i provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, ito B1, B2 i B6, sadrži minerale kalijum fosfora, kalcijuma i gvožđa. Neki nutricionisti napominju da meso bundeve ima samo 26 kalorija na 100 grama, semenke 467 kalorija, a ulje 879 kalorija na 100 grama i zbog toga se preporučuje u nekim dijeteskim režimima.

Plod bundeve se preporučuje kao diuretik, zatim osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Kod problema u menopauzi trebalo bi redovnije u većoj količini jesti i piti sok od bundeve. Takođe, seme bundeve se koristi za lečenje hipertrofirane prostate. Ulje semena bundeve je bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama, te kiseline povećavaju energiju organizma, regulišu nivo holesterola, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.

Ukoliko želite možete napraviti sok od bundeve. Za sok vam je potrebno 20g limuntusa, 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve. Bundevu očistite, isečete i stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijete vodu. Kuvate dok bundeva ne omekša. Propasirajte zajedno sa vodom od kuvanja, pa dodate limuntus, zatim promešate i sipate vreo sok u zagrejane staklene flaše, zamotate celofanom i umotate u ćebad dok se ne ohlade.

Piše: Mirjana Đerić

Be the first to comment

Leave a Reply