Prethodna nedelja bila je burna za Ukrajinu, a odluke koje su donete ili nisu donete mogle bi da imaju uticaj na budućnost rata u toj zemlji. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je otišao u posetu Vašingtonu u trenucima dok se vodi debata u Kongresu o novom paketu pomoći za njegovu zemlju, gde je zajedno sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom pokušao da ubedi one republikance koji neće da daju “zeleno svetlo”. S druge strane Atlantika jedno “zeleno svetlo” za Kijev je stiglo – i to od Brisela za otvaranje pristupnih pregovora sa EU. Međutim, izostalo je drugo, jer je Mađarska blokirala paket pomoći Unije vredan 50 milijardi evra. Za to vreme, pažnja sveta bila je usmerena na godišnju maratonsku konferenciju ruskog predsednika Vladimira Putina koji je govorio i o ratu u Ukrajini.
Ruski predsednik je rekao da će mira u Ukrajini biti tek kada Rusija ostvari svoje ključne ciljeve i ponovo je govorio o “denacifikaciji, demilitarizaciji” i obezbeđivanju neutralnosti Ukrajini. Takođe je ponovio i da je ukrajinski sukob izazvala želja Zapada da se približi granicama Ruske Federacije, a rekao je i da je Kijev dobio svu potrebnu pomoć Zapada, ali da nije uspeo sa kontraofanzivom.
Krvavi sukob u kojem su poginule stotine hiljada vojnika i civila ruski lider smatra bratoubilačkim.
“U osnovi, Rusi i Ukrajinci su jedan narod. Ovo što se sada dešava je ogromna tragedija, slična građanskom ratu među braćom. Ali oni u velikoj meri nemaju nikakve veze s tim”, istakao je on.
Dve stvarnosti Rusije
Gost emisije Euronews svet istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić, smatra da su tokom Putinovog obraćanja ponovljene uobičajene mantre da sve teče po planu i da će Rusija na kraju pobediti. Međutim, takođe misli da su se u Rusiji formirale dve različite stvarnosti.
“Praktično imate dve dominirajuće slike. Jedna je slika ratne stvarnosti, a druga je, možemo slobodno reći, alternativne realnosti. To je ono što je pisalo u jednoj poruci, je li tako? ‘Kako da živimo ovde gde vi živite?’. Upravo to su neki glasovi koji se dosta prigušeno mogu čuti u ruskoj javnosti sve više, a oni su svakako prouzrokovani situacijom sa kojom se prosečan građanin Rusije suočava od ove jeseni. Dakle, počelo je sa dosta izraženim nestašicama benzina, potom je usledio jedan zaista značajan inflatorni talas koji se ne smiruje, već povećava u poslednjim nedeljama. Kurs je oscilirajući, takođe pojedini proizvodi prehrambenog karaktera počinju polako da periodično nestaju”, opisao je istoričar tu drugu sliku stvarnosti.
Kaže da će sankcije Zapada krenuti da ozbiljnije deluju tek polovinom sledeće godine, što je navodno i bio plan.
“Dobri poznavoci ruske ekonomije su govorili kada su sankcije uvedene da se ne može očekivati njihov brz efekt. I da će se prvi ozbiljniji, vidljivi efekti osetiti posle godinu do godinu i po dana. Tada je bila procena ako sukob bude potrajao negde krajem 2024. godine. Pa da bi zatim negde polovinom 2024. moglo to da se vidi u nešto zaoštrenijem vidu. Ali da bi, ako se naravno sukob ne završi na prelazu u 2024. u 2025. ruska ekonomija mogla da se suoči zaista sa velikim i ozbiljnim izazovima”, ističe Životić.
Političke igre unutar SAD
Pre nego što je Putin govorio pred novinarima, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je govorio pred američkim zvaničnicima. Ali, ni posle susreta sa američkim kolegom Bajdenom i kongresemnima nije uspeo da promeni odluku republikanaca koji ostaju pri stavu da SAD prvo treba da se pozabave sopstvenom granicom pre nego što unaprede predlog zakona o vojnoj pomoći Ukrajini.
“Bez dodatnog finansiranja, nećemo moći da pomognemo Ukrajini da nastavi vojne operacije. Putin se uzda u to. Zato moramo da dokažemo da greši”, apelovao je predsednik Džo Bajden da se što pre postigne kompromis.
Govoreći o kompleksnoj političkoj situaciji unutar SAD i putu Zelenskog, Životić naglašava da se novčani paket odnosi i na američku nacionalnu bezbednost, te da su stoga i drugi interesi u igri.
“Očigledno je postojala namera da se sada predstavi situacija u kojoj se Ukrajina nalazi na jedan nimalo ružičast način i da to prosto bude jedan od metoda pritiska da Kongres i Senat nastave sa radom i do kraja ove kalendarske godine, dakle pre odlaska na praznični raspust, donese odluku o dodeli pomoći Ukrajini za narednu godinu. Međutim, to je dosta jedno kompleksno pitanje, s obzirom da se radi o zakonu koji podrazumeva povećano novčano izdvajanje za sve ukupne bezbednosne potrebe Sjedinjenih Američkih država, i to je paket koji je direktno stavio u isti kontekst Ukrajinu, Tajvan i Izrael, a na drugoj strani i samo pitanje bezbednosti južne granice. Dakle, to je iznad svega pitanje unutrašnjih odnosa u Sjedinjenim Američkim državama, ali i pitanje odnosa snaga unutar samog republikanskog tabora”, kaže profesor.
“Ukrajina se integriše u bezbednosne strukture Zapada”
Istoričar smatra da je pružanje podrške Ukrajini ušlo u novu fazu, tokom koje će Ukrajina biti polako integrisana u bezbednosne strukture zapadnih zemalja.
“Ono što je važno napomenuti kada je u pitanju sama pomoć Ukrajini, vidi se da ona sada ulazi gledano iz ugla zapadnih zemalja u sasvim jednu novu fazu. To više neće biti oni klasični ad hok paketi na koje smo do sada navikli, već se sada više ide ka jednom sistematičnijem pristupu koji podrazumeva diversifikaciju te pomoći. Dakle, spuštanje tog tereta koji je najviše bio na Sjedinjenim Američkim Državama, dobrim delom na ostale saveznike i tu vidimo jasne najave. I na drugoj strani, ta pomoć će biti složenija u smislu da će se proizvodnja određenih sredstava koja se i te kako troše na ukrajinskom frontu, biti prebačena u samu Ukrajinu. To jasno govori da se sada ide ka tome da se Ukrajina prosto na različite načine i na različitim nivoima inkorporira u postojeći zapadni vojni, politički, ekonomski pa i bezbednosni sistem”, naveo je Životić.
Istoričar je ipak uveren da će američki paket pomoći u jednom trenutku biti poslat Ukrajini, pre svega zbog čvrstog geopolitičkog kursa koji su zapadne zemlje zauzele prema Rusiji i stepena njihove umešanosti u rat.
“Dakle za sam zapadni svet, i Evropsku uniju, i Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, ali i njihove vanevropske saveznike, to je jedno od ključnih, ako ne i najvažnije, bezbednosno pitanje u ovom trenutku. S obzirom na stepen involviranosti u čitavu krizu, teško je očekivati da će u ovom momentu odustati. Ako pogledate izmenjenu strategiju i doktrinu NATO posle samita u Viljusu, vidite jasno da se od toga neće lako odustati, s obzirom na sve ono što je pripremljeno”, rekao je Životić.
“Mađarska štiti svoje interese”
S druge strane, uz muke s Budimpšetom, Kijev je dobio zeleno svetlo Brisela za otvaranje pristupnih pregvora sa Evropskom unijom, ali je istovremeno Mađarska blokirala paket pomoći vredan 50 milijardi evra.
Profesor Životić smatra da je Budimpešti pre svega cilj da na taj način zaštiti svoje interese i svoju privredu
“Naravno, sa mađarske strane je sasvim očekivana jedna takva reakcija. Jednostavno, Mađarska, od kada je počela ukrajinska kriza, pre svega nastoji da zaštiti svoje interese. Dakle, da kroz jedan vrlo specifičan pristup pregovorima, jedan zaista unikatan pregovarački metod, prosto prvo zaštiti ono što je od ključne važnosti za Mađarsku, naročito njenu privredu, a da zatim se pridruži nekom paketu sankcije ili nekoj odluci”, objasnio je Životić.
