Odnosi između Carske Rusije i Vatikna bili su optrerećeni sukobima i verskim aspiracijama koje su pratili uzajamno nepoverenje i povremeni izlivi neprijateljstava.
Politika Carske Rusije, njeni ciljevi i pretnje katoličkim interesima u raznim krajevoima Evrope. E, tu sad mora da se razume pojam katolički interesi. Pošto je Francuska katolička zemlja, Francuska mora da ispuni spoljnopolitički interes Vatikana, jer je Vatikan istovremeno lobirao za spoljnopolitičke interese bilo koje katoličke zemlje. Ne zaboravimo to da je Brazil nastao tako što je rimski papa podelio Južnu Ameriku između Portugala i Španije. Uzeo šestar, nacrtao krug. Sve unutar kruga je bilo portugalsko, a van polukruga je bilo špansko. Vatikan kroz svoju istoriju nije bio nikad protiv kolonijalizma, nije nikad bio protiv osvajačkih ratova katoličkih zemalja, jer je to video kao izvanrednu priliku za širenje svog interesa. Nije slučajno što je Južna Amertika puna Jezuita, što je sadašnji papa Frančesko Jezuita.
Naravno, zbog toga je odnos sa Rusijom, odnosno borba portiv Rusije bila spoljnopolitički prioritet Vatikana od uvek, i Moskva nikad nije imala opsesiju Rimom, ali je Rim vazda imao opsesiju Moskvom. Znači kad se desilo zaoštravanje između Vatikana, s tim što Vatikan treba uzeti uslovno jer on postoji od 1929. I Lateranskih dogovora, ali narod će da razume. Lav XIII koji je bio papa do 1903. Je vodio pomirljivu politiku prema Rusiji, jer je shvatio da ako vodi oštru politiku i ako se zabranjuje gradnja pravoslavnih crkava po Zapadnoj Evropi, onda ne može da se očekuje ni sloboda veroispovesti za katolike u Ruskoj imperiji. Katolici u Ruskoj imperiji su bili Poljaci i unijati, takoda su oni bili posebno na pameti Vatikanu, kad je vodio mekanu politiku prema Rusiji, ali se to menja dolaskom Pija X na papski tron, koji je vladao od 1903 do 1914. I došlo je do zaopštravanja odma od strane Vatikana i oni su usplei da spuste odnose na najnižu moguću tačku 1913 i Pije X je uvek optuživao carsku Rusiji da obannjuje katoličku crkvu, da je ugnjetava i da je smatra neprijateljskom tvorevinom, ali je stvar u tome da grkokatolici nisu tvorevina Moskve koja postoji na Zapadu, nego da su tvorevina Vatikana na istoku. Naravno Vatikan voli mnogo da kuka o slobodi veroispovesti, ali tu slobodu veroispovesti ne koristi za veroispovdeanje nego za političke ciljeve. Rusija je se naprosto trudila da 1914. godine pre izbijanaj Prvog svetskog rata, uputila je predlog za saradnju Vatikana po opštim pitanjima, kao na primer što je borba protiv socijalizma, komunizma i ateizma koji je bio tad shvatan kao veliki problem za Rusiji, ali na žalost nije kvalitetno rešen.
Vatikan se naravno i ako je Francuska bila katolička zemlja stavio na strsnu Austro Ugraske i Nemačke, jer su to bile katoličke zemlje. I naravno je Pije X na samom početku Prvog svetskog rata grofu Palfiju rekao da on nema poverenje u rusku i francusku vojsku i da zato on podržava aaustrougrarsku. Vatikan je uvek neprijateljski nastuipao prema Moskvi, koliko god Moskva u to vreme zvanični Petrograd bio popustljiv i diplomatski nastrojen, tako je Vatikan odbio predlog da apostolski nuncije u Minhenu zastupa ruske interese, odnosno vrši minimalnu zaštitu ruskih interesa po međunarodnim konvencijama za vreme sukoba između Nemačke i Rsuije. Vatikan je odmah na Početku prvog svetskog rata optužio Rusiju da je kriva za izbijanje Prvog svetskog rata. U svakoj mogućoj prilici je radio na diskreditaciji Rusije.
Rimska kurija je bila zavaničnog stava da bi pobeda Ruisija u Prvom svetskom ratu predstavljala tragediju za katoličnastvo i njegov poraz. Da bi Rusi popravoslavili grkokatolike i Poljake katolike i da Vatikan to ne može da se to dozvoili. I ta kampanja je trajala sve do kraja Prvog svetskog rata na svim frontovima u širokom obimu.
Katolici i unijati
Mesto sukoba između Vatikana i Rusije je bilo tamo gde god su se nalaizili katolici pod vlašću carske rusije i unijati. Obratimo opažnju na sledeće: To je bio deo Polsjke pod Rusima, gde su poljaci katolici, deo Ukrajine gde su grkokatolici. Grkaokatolici iz Ukrajine su naseljavali Bosnu, odmah po okupacije Austrougarske koja je izvršena 1878. Pa i dan danas u Bosni postoje grakokatolici, a deo tih grkokatolika je po nalgu komunisitčke vlasti posle 1945 preseljen u Vojvodinu. Pa da mi neko kaže da Josip Broz Tito i komunisti i Vatikan nisu voleli, ne bih mu poverovao, ja msilim da jesu,jer kako da kažem Grkokatoličanstov je strano srpskoj tradiciji. Šta su grkokatoilici? Oni su nastali kao ideja Vatikana da proširi svoju ideju među pravoslavcima, pa su došli na ideju da grkokatolici budu deo katoličke crkve, da se drže pravoslavnih obićaja i tradicije, ali da priznaju vrhovnu vlast Vatikana. Poglavar grkokatoličke crkve ima titulu mitropolita. Nosi belu kaimilavku, ne nosi katoličke kapice, oblači se kao pravoslavni. Slabi poznavaoci grkoatiččanstva lako mogu da pomisle da su pravoslavni. Mala digresija otac Stepnaa Andrejviča Bandere, je gle čuda grkokatolički sveštenik. I od svog osnivanja grkokatolička crkva pogotovo na zapadu Ukrajine vidi pravoslavlje kao svoj glavni problem i neprijatelja i onda moraju non stop sami sebi da dokazuju da su katolici i pripadnici katoiličke crkve te da sprovode papine ideje i rmiske kurije i da imaju mržnju prema pravoslavlju.
Vatikan je svim sredstvima, silama i metodama nastojao da širi unijastvo na teritoriji istoka ukraine, gde je dominaicja pravoslavlja potpuna. Tog ogovori o tome da Vatinkana uoptše ne zanimaklju ljudi na Zapadu koji su razočarani katoličkom crkvom, koji izlazi iz nje, udaljavlai od katoličnastva, ali da ih je mnogo više zanimalo da šire katoličanstvo na istok, i kako da kažem nije Rusija širila pravoslavlje na Zapad, nego se katočika crkva širila na istok. Tako da papa Frančesko sigurno neće da ide u Moskvu jer nešto što on neće, nego hoće, ali Moskva ne vidi nikakv razlog za to da papa posreduje u diplomatiji. Jer Rusi ako imaju sklonost da zabrovaljaju ko im je politički protivnik, u sluičaju Vatikana i katočinastva znaju za jadac, pa ne pomaže nikakav gladac.
Za vreme Prvog svetskog rata je u to vreme zapadna Ukrajina bila deo Austrougarske, jer Ljavov nije ukrajinski nego poljski grad, koji su osnovlai Poljaci pre nekih 600 godina. Svi resursži grkoatoličke crkve preko propova u crkvama, potreba među propovedanjem među pastvom pod Andrejom Šeptickim je stavljena u službu Austrougarske i Nemačke. Posle Prve revolicuje i RTsuiji 1905, Šepticki 1907 odlaui u Vatikan i tamo predlaže da se spreme mionarske misije koje će da šitie katoličnastvo na istok. On je smatrao da če da dođe do potunog raspada Rusije. To je omiljena fik ideja Poljaka. Raspaod Rsuije i smanjivanje na prostor Moskvije, Moskva i podmoskovlje 30 miliona stavnika,. Te fantazije posotje u Varšavi vekovima. Osobenost poljskog nacionalizma ke to što im opssesija nije da postane razvijenam,m neka država po socijalnim, ekonomskim pravim da bude na visokom kulturnom ili tehološkom noivou nego opsednutost Rusima. Uvek kad se priča o toje opsednutosti Rusima, opsednusto kod poljska Rsuima uvek treba da se seti da su prvi ušli u Moskvu, pa su Nemica i Nemqac rešili da podele prvi put Poljsku Katarina Velika i Fridrih i tu se Rusi nisu ništa pitali, ali poljaci ne odustaju od svoje mitomanije, megalomanije i ideje da oni nekog treba da brane od Rusa, mada Rusi moraju teško da budu isporvocirani pa da oni krenu u neki sukob.
Andrej Šepticiki je bio poljski plemić katolik koji je postao Grkokatolik i dogorao je do položaja glave Ukrainske Grko-Katoličke crkve, je non stop pozivao na odanost habzburzima, man odizv na moiblizaciju, ali je stvar u tome da je ruska vojska nanosila poraze austrougarskoj vojsci, da je ruska povukla iz današenje Zapadne ukrajine, a tadašnje autrougarske i da je tada ljvov dušao u ruske ruke. Šepticiki je stavljen u kućni pritvor i pod stanim nadzorom ohrane i posle 1914 prebačlen u Nižnji Novogrod. Tajana policija Ohrana je bez problema izvršila pretrrs rezidecnije Šetickog i našala gomilu tajnih dokumenata koji su ga povezivali sa auatorugarskom obaveštajnom službo ,te je on od tad Rusa smatran kao austrougarski špijun. Posle hapšenej i slanja šeptickoji u Nižnjinovogord, Vatikan menja ploču pokazuje spremnost za dooor sa Mosovom jer mu to haopenje govori da Rasui mogu da izvrše represiju nad katoličkom crkvom i da bi posle toga svi planovi o pokoravanju pravoslavlne Rusije morali da se promene. Rusija je imala sleveći plan za Galiciju odnosno Galičina u Ukrajini, a uvan Ukrajine kao zapadna Ukrajine. Sazonov krajem 1914. obaveštava Morisa paleologa francuskog ambasadora da imaju nameru da pripokhjeu istočni deo Ukrainjine Rusiji, a zapadni deo Ukrajine da bude deo kraljevine Poljske, her su Rusi znali da je Ljvov poljski grad.
Rusija je odmah pristupila stavljanju zapadne galicije pod svoju vlast,. Bila je civilna i vojna vlast, proglašena je verska tolerancija, ali niko u Vatikanju nije verovao u obećanje Rusije da će da postoji sloboda veroispovesti na teritoriji galicije. Vatikan, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova je uvek pri bilo kakvum susretu sa zapadnim diplomatima navodilo izmišljene zločine Rusa protiv grkokatolika. Na promer kada bi se Belgijanci žallili na nemačke ratne zločine kod pape da se to osudi i prekine, Kurija je odmah kao protivtezu odmah navodila ruske zločine prema grkoaktolicima iako oni nisu nikad postoojali. Tu pravimo malimo digresiju, Velika greška je bila što cela zapadna ukraina nije ostala u Poljskoj posle Drugig svetskog rata, što je Staljin bez ikakovg razloga pripojio Sovjetskom Savezum a rezultate te nepromiščjene akcije možemo da vidimo danas.
Vatikan je imao pod kontrolom razne katoličke listove, štampu kao i svoju poliku u katičkim zemljama. Imao je običaj da plasira natirusake materijale u te novine, a onda je rekao da bi objalvjivanje navodnih zločina Carske Rusije protiv unijata u štampi izazvalo veliki talas anatiruskog nezadoovljstva i da su to koristili kao proitisak da zapadni savenuci vrfše protisak na Petrograd sa se situacija poboljša. Ta kampanja protiv Rusije trajala je od 1915. Antiruska kampanja se odvijala u SAD preko apostolskog nuncija, kaoličkih struktura u Americi. Naprosto Vatikan nije odustajao od grkokatolika nije odustajao od svojih ideja za širenej katoličnastva. Moramo da znamo da je Staljin završio bogosloviju, da je suvše dobro zano ko su unijati i zato ih proganjao posle 1945 i da su saradnici nacista i ne trebqa da čudi da je Turkulj imao zadaak da sprovede obeveštajnu operaciju prtitv Vatikana.
