Čuveni revolucionar Ernesto Če Gevara pre 58 godina se obratio svetskim liderima sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Predstavljajući Kubu i obučen u zelenu vojnu uniformu poput Fidela Kastra, poslao je nekoliko poruka koje su i danas aktuelne.
Če Gevara je pozvao članove organizacije da prestanu sa “praznim takmičenjem u oratorskoj veštini umesto da rešavaju ozbiljne probleme sa kojima se svet suočava”.
U svom govoru, oštro je kritikovao nesposobnost UN da se izbore s brutalnim aparthejdom koji se sprovodi u Južnoj Africi, pitajući sve prisutne: “Zar UN ne mogu da učine ništa da to zaustave?”
Osudio je politiku SAD prema tamnoputim ljudima, optužujući ih da ih svakodnevno diskriminišu, a da njihove ubice oslobađaju i štite, čak kažnjavajući crnce kad zahtevaju svoje pravo na slobodu.
Kako oni koji sve ovo čine mogu sebe nazivati zaštitnicima slobode? – poručio je.
Če Gevara je u govoru predstavio Južnu Ameriku kao “porodicu od 200 miliona ljudi koje muče iste muke”. Najavio je da će stranice ovog dela istorije pisati “gladne indijanske mase, seljaci bez zemlje, iskorišćavani radnici i napredne mase”.
– U ovim trenucima anonimne mase će početi da pišu sopstvenu istoriju sopstvenom krvlju, i povratiti ona prava kojima se svi smeju već 500 godina – rekao je Če Gevara.
U Njujorku se obratio državama koje su se borile protiv američkog imperijalizma, ali i samim SAD. Posle skoro 60 godina, čini se da bi Če Gevarini zahtevi za poštovanje Kube bili manje-više isti. Želeo bi da se zaustavi ekonomska blokada i da se uklone sve američke mornaričke baze iz ove zemlje, o čemu je još tada pričao.
Iako je bivši američki lider Barak Obama tokom predsedničke kampanje 2008. godine rekao da će zatvoriti pritvorni centar u Gvantanamu, to se nikada nije dogodilo, primera radi.
Gevara je govor završio najavljujući da će “talas besa” očistiti Latinsku Ameriku i da će se radničke mase, koje “okreću točak istorije, prvi put probuditi iz dugog, surovog sna u koji su gurnute”.
Već narednog dana Če Gevara se otisnuo na tromesečno putovanje po svetu. Posetio je Narodnu Republiku Kinu, Egipat, Alžir, Ganu, Gvineju, Mali, Dahomej, Kongo Brazavil, Tanzaniju, Irsku i Čehoslovačku. Potom je nakratko bio vođa pobunjeničkog pokreta u Kongu, a kada se razočaran vratio u Havanu, počeo je da priprema svoj novi revolucionarni pokret u Boliviji.
Tragično je skončao kada su ga uhvatile američka obaveštajna agencija i bolivijska vojska. Ubijen je 9. oktobra 1967. godine.
Kako je dobio nadimak Če?
Početkom 1955. godine, Gevara je radio kao doktor u bolnici u Meksiku. Tu je u junu iste godine upoznao Kubanca Raula Kastra, koji će ga kasnije upoznati sa starijim bratom Fidelom Kastrom. Već posle par dana druženja sa Kastrom, Gevara je zaključio da je upravo kubanska revolucionarna borba ta koju je tražio, i potpisao učlanjenje u Pokret “26. jul”. U ovom periodu, Gevara je dobio i svoj čuveni nadimak Če.
Često je izgovarao reč “che”, koja se koristila u mnogim zemljama Južne Amerike, a mogla bi da se prevede kao “druže” ili “brate”. Posebno se izraz upotrebljavao u Argentini, odakle je Gevara rodom, pa su mu Kubanci nadenuli taj nadimak jer u njihovoj zemlji reč nije bila tako uobičajena.
Šta se krije iza čuvene fotografije?
Modni fotograf Alberto Korda autor je slike koja nam je svima dobro poznata.
– Moja baka je imala običaj da mu zapali sveću, iako je njen idol kroz život išao kao ateista. Kada sam bio dete kasnih sedamdesetih u Havani, tokom neprestanih restrikcija plašio sam se senki njegovog lica.
Baka mu se molila kao “Svetom Čeu”, iako nije bila ljubitelj revolucije, ali je verovala u snažne duhove koji odbijaju da napuste ovaj svet – pisao je kubanski pisac Orlando Luis Pardo Lazo.
Če Gevarina fotografija postala je jedna od najprodavanijih i najviše reprodukovanih na svetu, parirajući Mona Lizi, primera radi.
Kordin Če postao je simbol antikapitalizma i ultimativna ikona miroljubivih aktivista širom sveta.
– Če nije bio Kubanac, ali mu je u februaru 1959. dato državljanstvo “dobijeno na rođenju”. Nije bio ekonomista, ali je u novembru iste godine postao predsednik Kubanske nacionalne banke. Nije bio ni nešto mnogo zgodan, celog života se borio sa astmom, ali je ostao upamćen kao najfotogeničniji idol kubanske revolucije, a i šire – piše Lazo za magazin “Smitsonijan”.
Inače, najpoznatija Gevarina fotografija zamalo da završi u đubretu, jer je bila jedna od najobičnijih fotki koje kubanske novine nisu želele da odštampaju. U početku je samo krasila Kordin studio.
Alberto Dijaz Gutierez je radio kao fotograf za novine “Revolusion”, a u martu 1960. godine poslat je da isprati sahranu radnika koji su poginuli u eksploziji u luci u Havani.
Ceremoniji su prisustvovali i Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar, a nadomak njih je stajao i Če. Dijaz, koji je preuzeo nadimak Korda, po mađarskom filmskom reditelju, sa prijateljem je radio kao modni fotograf sve dok nije počela revolucija.
– Gledao sam kroz moju staru “leiku”. Fokusirao sam se na Fidela i ljude oko njega. Odjednom, Če se pojavio iznad mene. Iznenadio me je njegov pogled. Iz čistog refleksa sam napravio dve slike, horizontalnu i vertikalnu. Nisam imao vremena da uslikam i treću. Sve se dogodilo za manje od pola minuta – prisetio se Korda, koji je potom kod kuće kropovao horizontalni snimak u vertikalni. Urednici su odbili crno-belu verziju bez daljih komentara, a uzeli su slike Kastra i njegovih gostiju Sartra i Bovoar.
Korda je ipak Čeovu sliku okačio u svom stanu. Iako ga je slikao stotine puta, Korda je kazao da Če nije voleo da se fotografiše.
Nekoliko meseci pre Čeove smrti, italijanski biznismen Đanđakomo Feltrineli pokucao je na Kordina vrata u Havani. Govorio je u ime grupe koja je želela da širi ideologiju kubanske revolucije, ali im je bila potrebna dobra fotografija Gevare.
Korda je pokazao na sliku na svom zidu, rekavši da mu je to najbolja fotografija revolucionara.
Italijan je zatražio dve kopije, a Korda je naglasio da mu nije potreban novac.
Kada je stigla vest o Čeovoj smrti, Feltrineli je počeo da prodaje milione postera sa njegovim likom, ali nije pominjao ime kubanskog fotografa.
Kada mu je Kastro dao kopiju Čeovog dnevnika iz bolivijske džungle, Italijan je i to objavio sa Kordinom slikom na korici, ali autora opet nije naveo. Feltrineli je poticao iz jedne od najbogatijih italijanskih porodica, ali je svoju energiju trošio na radikalne levičarske ciljeve. Pronađen je mrtav nadomak Milana 1972. godine od sopstvenog eksploziva, a i danas se ne zna zasigurno da li se radi o ubistvu ili samoubistvu.
Kada je reč o Kordi, decenijama nije zaradio ni cent od fotografije koja je obišla ceo svet.
Ipak, nešto pre smrti, odlučio je da pokrene pravnu borbu i londonski Visoki sud je potvrdio njegova autorska prava. Uspeo je da zaustavi da se njegova slika Če Gevare koristi u reklamama za votku “smirnof”. Dobio je posle nagodbe 50.000 dolara, koje je donirao državi za kupovinu lekova za decu.
