Celer je dvogodišnja zeljasta biljka iz familije štitonoša. Raste samoniklo na vlažnim livadama, močvarnim mestima i priobalnom području, pored bara i izvorišta, kao i na slanom tlu. Može se naći od Britanskih ostrva do Sredozemlja, a ima ga i u severnoj Africi i Aziji, sve do Indije. Uzgaja se i u baštama. Raste do 1 metra visine, s mesnatim i vretenastim korenom, koji ponekad može biti i gomoljast.
Dobar je izvor vitamina A, C, B (posebno folne kiseline) i važnih minerala, kao što su kalcijum, kalijum i magnezijum. Takođe, dobar je za oči. Velika stabljika celera sadrži 10% preporučene dnevne doze vitamina A, a on je veoma bitan za zdravlje očiju.
Može da bude neka vrsta zamene za so, celer sadrži natrijum – tako da se može reći da je on neka vrsta prirodne, organske soli, dobre po zdravlje. Sadrži dosta nerastvorljivih vlakana i veoma mnogo vode (95%), tako da zahvaljujući tome veoma povoljno deluje na rad creva.
Pomaže održavanju telesne težine, ako nastojite da smršate, celer je odličan izbor. Ima izuzetno malo kalororija – cela velika stabljika ima samo 10! A odličan je izvor biljnih vlakana koja daju osećaj sitosti, a i pomažu rad creva.
Pomaže detoksikaciju tela, deluje kao diuretik, a ima i supstance koje pomažu eliminaciji toksičnog otpada iz tela.
Isto ovo jedinjenje koje pomaže sniženju krvnog pritiska omogućava celeru da doprinese ublažavanju bola usled artritisa, gihta i fibromialgije.
Pošto je bogat magnezijumom, pomaže ublažavanju stresa. Takođe, celer sadrži jedno esencijalno ulje koje smiruje nervni sistem i pomaže da bolje spavamo. Zato je dobro jesti ga za večeru. Celer smanjuje upale, pa će vam dobro doći da ga uključite u ishranu ako imate problema sa upalom zglobova ili astmom.
On sadrži značajnu količinu vitamina C i drugih antioksidanasa, što doprinosi jačanju imuniteta.
Piše: Vanja
