Iako, generalno gledano, još uvek postoji doza podozrivosti prema savetima iz domena psihologije, kao o društvenoj nauci koja, navodno, ne daje konkretne savete i pomoć, čini se da je veća sumnja u ono što nas uči i u ono šta nam preporučuje u – popularnoj psihologiji.
Ukoliko pažljivo pogledate, gotovo svi saveti svode se na spoznavanje tajne sreće, na priču o tome da se ona nalazi u nama, pa i da je izlečenje u nama, takođe. Na osnovu toga, pravo je pitanje čemu nas, zaista, uči popularna psihologija?
Knjige samopomoći (“saveti za privlačenje sreće”) postale su deo osnovnog inventara knjižara, ali i YouTube scene, blogera, vlogera, potkastera i ostalih kreativno-originalnih zanimanja. Ovo je, međutim, globalni trend, koji je iz godine u godinu u usponu i kom šira javnost veruje.
Na osnovu čega biramo konzumeristički brend?
Stručna javnost štiva sa ovakvom tematikom svrstava u konuzmeristički brend, sa uopštenim idejama, pomoći, savetima koji se namenski i vrlo brzo “lepe” na čitaoca. Stvar poprima i komercijalni manir. Popularna psihologija danas uveliko i “sa velikim stilom” menja literaturu „za plažu“ i ljubavne romane, a menja ih zato što je ljudima to potrebno, jer traže – brzu pomoć.
Zašto verujemo da knjiga može da zameni stručnu pomoć?
S obzirom na to da stručna pomoć iziskuje vreme, novac i poverenje, a kako je stanje generalno obrnuto onome što čitaocu treba, on veruje stranicama knjige i autorima koji sebe neretko nazivaju sertifikovanim stručnjacima, lajf koučima, a imenom i prezimenom potpisuju se i neki psiholozi koji čvrsto zauzimaju svoj stav u pravcu ove tematike.
Poruke su uvek ohrabrujuće i nedvosmislene, zagovaraju pozitivna osećanja, “guraju u zapećak” sva ona loša, dok neprestano uveravaju da svi možemo da postanemo srećni.
Međutim, ukoliko je čitalac u određenom stadijimu depresije, recimo, trebalo bi podvući sledeće: knjige samopomoći nisu dovoljne.
Statistika koja ne greši
Pre 10 godina, oko 15% ljudi čitalo je priručnike u kojima su tražili razne savete o životu, sreći, zdravlju, karijeri i novcu. Tako je bilo i prethodnih decenija, a biće i u budućnosti. Tržište jasno definiše ponudu na osnovu potražnje, a ljubiteljima knjige i tradicionalne psihologije ostaju samo strpljenje i neophodna selekcija u biranju literature.
Preuzeto: http://edukacija.rs
