Mališani sa dobro razvijenim smislom za humor srećniji su i samopouzdaniji, optimističniji, socijalizovaniji, ali i zdraviji. Smisao za humor stručnjaci definišu kao sposobnost da se ono što je smešno “prepozna”, kao i da se zabave osobe u neposrednom okruženju.
Mališani smisao za humor u najranijem uzrastu “kopiraju” od roditelja, a kasnije ga nadograđuju kroz iskustva. Jako je važno da se on razvije jer mališanima može da pomogne u prevazilaženju mnogih problema, “uči” ih da stvari posmatraju iz drugačije perspektive, razvijaju nekonvencionalan način razmišljanja, kreativnost i ideje, ali i da sebe rasterete mnogih negativnih emocija. Istraživanja pokazuju da su mališani sa dobro razvijenim smislom za humor srećniji i samopouzdaniji, optimističniji i socijalizovaniji.
Uz osmeh i dobro raspoloženje deca se lakše uklapaju u grupu, imaju manje problema s vršnjacima, ali su i zdravija, pokazuju istraživanja. Radosni i nasmejani mališani su ređe depresivni u zrelom dobu, otporniji su na psihičke probleme i stres, imaju niži krvni pritisak, bolje varenje i jači imuno sistem. Stručnjaci tvrde da bebe starosti do 6 meseci, kada nauče da se smeju smisao za humor “kopiraju” od mame i tate, odnosno smešno im je ono što je smešno roditeljima.
Posmatrajući reakcije roditelja, uče šta je smešno, odnosno usvajaju “znanja” o tome šta je zabavno. Američki naučnici dokazali su to eksperimentom. Deci i roditeljima pokazivali su slikovnicu i crvenu lopticu, a zatim su knjigom gađali istraživače i loptice stavljali na nos. Jedna grupa roditelja se tome smejala, dok je druga posmatrala bez reakcije. Bebe starije od šest meseci nisu reagovale dok nisu videle izraz lica svojih roditelja i identično su reagovali kao oni.
Zato, što više se smejte sa svojom bebom, pravite “blesave” face i glupirajte se. Osim što će vam biti lepo, smejanjem ćete se povezati sa vašom bebom na poseban način, kroz igru i zabavu gradićete dečju ličnost od samog početka. Smisao za humor nije deo nasleđa, on se gradi, tvrde psiholozi. Ipak, vodite računa o uzrastu deteta, jer na ono što je smešno bebi, predškolac neće ni odreagovati.
Bebe će znati da ste srećni kada se smejete, osetiće vašu radost i imitiraće vas. Možete ih stimulisati golicanjem, pucketanjem, poljupcima koji “pucaju”.
Od 10. meseca bebe će sve više razumeti šta je smešno i prihvatiće svaku animaciju. Mališani uzrasta od godinu do tri vole iznenađenja i najslađe će se smejati kada, na primer, sakrijete lice rukama, naglo sklonite ruke i kažete “bu”. Kako budu razvijali govor smejaće se i na nestandardne kombinacije reči, a i sami će ih smišljati i izgovarati. Svašta će im biti smešno, a često će i od vas tražiti da ih zasmejavate. Pokušavaće i oni sami to da urade, pa kada primetite da prave “šašave” face, da se keze ili ispuštaju čudne zvuke, nasmejte se. To je njihov pokušaj da vas zabave.
Vrlo je verovatno da će i pogrešno odgovarati na vaša pitanja i ne brinite – to je samo faza razvoja humora. Predškolci su već zreliji, pa će njima biti smešne scene iz crtaća, nespretni padovi, slike koje nisu u redu (na primer, bubamara koja ima šešir ili prase u cipelama), kao i situacije kada ton i slika nisu usaglašeni. Još nisu u stanju da razumeju šale i dosetke, ali će pokušavati s vama da se šale na svoj način (na primer, pet puta će vas zvati iz toaleta i vraćati nazad jer još nisu “gotovi”, govoriće reči naopako ili izvrnuto i tome se slatko smejati).
Školarci bolje razumeju značenje reči, pa su već spremni za poneki vic ili šalu, koju će veroavtno prepričavati u nedogled. Vrlo često će komentarisati i smejati se različitostima (na primer, dečaku u crvenim čarapama ili vršnjaku koji plače jer ne želi da se odvoji od majke). U ovom uzrastu počinju da koriste dovitljivost, sarkazam i ironiju.
Naoružajte se strpljenjem, pa čak i kada vam nije do toga, svaku priliku iskoristite za smeh. Život je mnogo zabavniji uz dobro raspoloženje, a detinjstvo najbezbrižnije doba života, pa se potrudite da vaše dete u tome uživa. A višak smeha ni vama neće škoditi.
Preuzeto: Mojpedijatar.com
