Kriza koja je započela pandemijom kovida, a nastavila ratom u Ukrajini, skok cena energenata, hrane i divljanje inflacije dovelo je do sumnje građana Srbije u sve valute.
Iako Narodna banka Srbije podržava štednju, pogotovo u dinarima, žitelji naše zemlje koji imaju višak novca strahuju da ga čuvaju, jer stručnjaci govore da vrednost novcu bilo da su devize ili domaće pare, pada svakog dana. Zato se sve češće odlučuju za ulaganje u nekretnine ili zlato čija cena raste.
Da je neko pre pandemije uložio 10.000 evra u investiciono zlato, danas bi imao gotovo 17.000 evra. Kako trgovci ovim plemenitim metalom kažu, od tada je cena veća za gotovo 70 procenata. Sa druge strane, dodaju da na rast cene utiče ogromna tražnja, kao i da cene ove berzanske robe zna i da varira, pa je tako 2011. godine za mesec dana pala 40 procenata.
Prema rečima Ljube Jakića, jednog od prvih trgovaca investicionog zalata u Srbiji, potražnja za ovim plemenitim metalom je za godinu dana porasla skoro do 1.000 odsto. Kako kaže, vrednost zlata varira na osnovu brojnih faktora – prvo je na porast uticala pandemija virusa korona, a zatim ukrajinska kriza i rat, koji su doveli do inflacije i pada vrednosti novca.
– Berzanska cena zlata prošle godine u ovom periodu iznosila je 50.150 evra po kilogramu, dok na današnji dan iznosi 55.200 evra po kilogramu – kaže Jakić.
– To je porast od skoro 10 procenata. To odgovara trendu rasta cene zlata na godišnjem nivou u poslednjih 15 godina. Zlato je dugoročna investicija koju podjednako biraju i mali i veliki investitori jer je za razliku od ostalih investicionih sredstava, zlato veoma likvidno.
Pioniri posla sa investicionim zlatom kažu da je cena zlata za proteklu deceniju porasla i 100 odsto, što je mnoge i u Srbiji navelo da počnu da investiraju u zlato čija se vrednost vekovima ne menja. Kako objašnjavaju, na tako veliki rast cene zlata upravo utiče ogromna potražnja izazvana pre svega strahom i panikom.
– Trend rasta potražnje krenuo je vrtoglavo uzlaznom putanjom kao posledica korone. Sve se više sumnja u valute, evro, dolar, “švajcarac”, jer u vreme kriza, ratova, i inflacije, njegova vrednost opada, za razliku od zlata koje se pokazalo kao najbolji način da se sačuva vrednost kapitala. Dok je vrednost ovog tržišta u Srbiji i u 2020. godini iznosila oko 60 miliona evra, prošle godine je porasla na oko 100 miliona evra, procenjuje se da će ove dostići čak 200 miliona evra – kaže sagovornik Novosti.
– Za štednju u zlatu važi da čuva realnu vrednost kapitala. Primera radi, prvi “Fordov” model automobila 1915. godine koštao je 370 dolara, a sada model “mondeo” košta 24.000 dolara. I pre sto godina i sada to je bila vrednost od 18 unci zlata, što je oko 540 grama.
Raste interesovanje za osmijumom
U poslednje vreme raste interesovanje za osmijumom, koji je prema količini najređi, a prema vrednosti najdragoceniji plemeniti metal izuzetne čistoće i sa najvišom postojanošću među svim plemenitim metalima – kaže naš sagovornik.
– Nemoguće ga je falsifikovati, a svega 22 tone je dostupno za kristalizaciju koje se nalaze u retko dostupnim resursima. Vrednost osmijuma je 30 puta veća od zlata. Trenutna cena kristalizovanog osmijuma iznosi 1.867 evra po gramu, dok je prošle godine u ovo vreme iznosila 1.308 evra po gramu. Tačnije, osmijum ima tri puta veću stopu rasta od zlata u istom periodu što opravdava njegovu veću cenu.
Čuvar vrednosti
Zlato vekovima opstalo kao čuvar vrednosti u svim delovima sveta – kaže Jakić.
– Sve više je i kod nas ljudi koji su shvatili da im je višak novca umesto na računima sigurniji ako ga čuvaju u zlatu. Zasada od onih koji kupuju investiciono zlato u Srbiji, oko 99 odsto su građani, a jedan odsto su firme.
