Temperature još uvek nisu visoke, ali uskoro bi mogle da iznenade i nas i naše vozilo.
Kada nam stigne toplije vreme, može se desiti da će se vožnja kroz gradske gužve završiti zaustavljanjem pored kolovoza, dizanjem haube i posmatranjem izlaska pare.
Bliži se period godine kada automobilom češće odlazimo u prirodu, prelazimo veće udaljenosti, a putovanja uključuju prevoz veće količine prtljage i ljudi nego inače. Automobil zato radi u ekstremnijim uslovima nego ranije. Zato ispravan sistem hlađenja osigurava slobodu kretanja.
Zadaci rashladnog sistema
Njegov zadatak je održavanje optimalne radne temperature. To osigurava da će isporučeno gorivo u potpunosti sagoreti i uspešno pokretati motor. Kao rezultat toga imamo minimalnu potrošnju goriva, minimalnu emisiju izduvnih gasova, a ujedno osiguravamo dobre performanse vozila.
Zimi je sistem hlađenja dizajniran da osigura da se motor brzo zagreje na radnu temperaturu. Nedostatak odgovarajuće temperature utiče ne samo na veće sagorevanje (doza goriva je veća jer termodinamički uslovi nisu pogodni za potpuno sagorevanje smese i neki od njih ne sagorevaju). Nedostatak odgovarajuće temperature takođe znači nedovoljnu opskrbljenost mazivom i povezano lošije podmazivanje (ovo se jasno čuje u starijim automobilima koji imaju varijabilni varijator faze ventila).
Kako bi opomenuli vozače da je prekomerno iskorišćavanje motora u fazi nedostatka odgovarajuće temperature štetno, mnogi proizvođači koriste plavo svetlo koje treba da podseti na “nedovoljno zagrejan motor”. Tek kada se svetlo ugasi, proizvođači preporučuju energičniju vožnju.
Zimi, hlađenje tečnosti koja se zagreva kroz vod za vodu motora osigurava delom hladan zrak iznad motora, a delom hladnjak.
Leti je suprotno i potrebno je samo brzo smanjenje rastuće radne temperature .
Tečnost koja skuplja toplotu s vrućih zidova motora mora se hladiti samo u hladnjaku, jer je temperatura okoline previsoka. Nažalost, uobičajena situacija je kada se vozi u teškim uslovima (vožnja u planinama, automobil je krcat putnicima i prtljagom ili čak spora vožnja u gradu po vrućem danu), temperatura rashladne tečnosti doseže svoj maksimum. U tom slučaju, jedina mogućnost je da se zaustavite pokraj puta, otvorite haubu i pričekate da se temperatura rashladne tečnosti stabilizuje.
Kako biste izbegli takve situacije u toplijim danima, treba detaljno proveriti sistem hlađenja. To je posebno važno za starije automobile, kao i za sve nedavno kupljene polovne automobile koje niste imali prilike da vozite po vrućim danima.
Pregrevanje motora. Što treba zapamtiti?
1. Tečnost u rashladnom sistemu
Obično se tečnost u rashladnom sistemu proverava zimi. Za to se koriste posebni merači koji pokazuju ima li tečnost još uvek odgovarajuća svojstva protiv smrzavanja (takva situacija bi mogla završiti pucanjem karoserije ili glave cilindra). Leti, retko koji vozač obraća pažnju na kvalitet tečnosti, tvrdeći da čak i voda iz slavine može raspršiti toplinu.
Ništa ne može biti loše. Tečnost rashladnog sistema, koja se proizvodi na bazi etilen glikola i brojnih aditiva, poput organskih inhibitora ili sredstava protiv penjenja, stvara premaz u rashladnom sistemu koji štiti od korozije i kavitacije.
Važno je da odgovarajuća tečnost u sistemu takođe štiti od prekomernog stvaranja kamenca i naslaga.
Kao rezultat toga, ispravna tečnost ne samo da efikasno štiti od pregrevanja leti i smrzavanja zimi (temperatura kristalizacije obično – 35 ° C), već i osigurava kvalitet vodovoda u motoru.
Zapamtite kada menjate rashladnu tečnost
Vek trajanja tečnosti rashladnog sistema za premium proizvode je maksimalno 5 godina ili 250.000 km. Budući da vodovod u motoru nije savršeno čist, jer se na njemu talože kamenac i prljavština iz tečnosti, prilikom zamene tečnosti novom trebalo bi dodatno isprati ceo sistem. Takav postupak čisti zidove kanala, što će smanjiti pregrevanje hladnjaka. Tako ćemo osigurati optimalnu radnu temperaturu motora. Sredstvo za ispiranje radijatora može se koristiti u svim vrstama hladnjaka, bez obzira na vrstu rashladne tečnosti i stepen razređenosti vodom.
Način korišćenja podrazumeva ulivanje preparata u hladni radijator, okretanje tipke grejača do maksimuma (tako da protok sredstva za čišćenje bude i kroz grejač), uključivanje motora i ostavljanje uključenog 15 – 20 minuta. Zatim zaustavite motor, nakon što se ohladi, ispustite rashladnu tečnost i isperite rashladni sistem vodom sve dok voda ne bude čista. Zatim ponovno zavijte čep za odvod i napunite hladnjak novom rashladnom tečnošću.
2. Vodena pumpa
U sistemu hlađenja, pumpa je dizajnirana da prisili tečnost da teče. Budući da se od motora pokreće remenom (u starijim verzijama klinastim, u novijim verzijama višežlijebnim ili zupčastim remenom), počinje raditi odmah nakon pokretanja automobila. Zahvaljujući tome, rashladna tekućina odmah počinje da cirkuliše kroz rashladni sistem motora.
Zato rotor pumpe uvek radi kad god je motor uključen. Ovaj stalni rad uzrokuje da brzo prolazi kroz normalne procese trošenja i habanja. Zato, kada primetimo da se leti automobil “zagrejao” i da mu se temperatura ne snižava, trebalo bi proveriti pritisak koji stvara pumpa. Ovo je posebno česta pojava kod starijih automobila, kada je pumpa već uključena.
Rotor pumpe smanjuje površinu lopatica zbog kavitacije (mikromehurići vazduha u tečnosti koji udaraju u rotor uzrokuju mikro gubitke materijala) i u nekom trenutku pumpa, pored lepog spoljnog izgleda, može se pokazati previše neučinkovitom za slobodno pupmanje tečnosti.
3. Termostat
Zadatak termostata je omogućiti motoru da što pre dođe na radnu temperature. Dakle, termostat je ventil koji zavisno od temperature otvara ili zatvara deo kružnog sistema hlađenja te preusmerava tok rashladne tečnosti, čime se štedi gorivo i smanjuje emisija štetnih izduvnih gasova. Zimi je bitno i da grejanje vozila profunkcionše što pre.
Termostat reguliše protok rashladne tečnosti između motora i hladnjaka – ako je motor hladan, termostat treba zatvoriti da se brže zagreva. Kako temperatura raste, termostat bi trebalo da se postupno otvara. Nažalost, nakon nekoliko godina, termostat može početi da stvara probleme, npr. može da blokira. Ako se blokira u otvorenom položaju, motor će se pregrejati i potrošnja goriva će se nepotrebno povećavati. Ako se zaglavi u zatvorenom položaju, motor se može pregrejati. Zaključan termostat je rezultat produženja intervala između zamene rashladnog sredstva ili upotrebe tečnosti lošeg kvaliteta.
Umesto termostata, mnogi novi automobili koriste magnetne ventile za regulaciju sistema hlađenja. To je potrebno (jer termostati deluju s predugim kašnjenjem), kako bi se brzo moglo promeniti termičko opterećenje u intenzivnoj jedinici. Za dijagnostiku i popravak takvih sistema najbolje je automobil odvući u ovlašćeni servis).
4. Hladnjak
Jedna komora ima odvodnu cev za tečnost iz motora, a druga komora cev koja ponovo ulazi u motor. Tećnost prolazi iz jedne u drugu kroz spomenute cevi, a zatim se hladi zrakom. Osim toga, radi veće rashladne površine, između cevi se nalazi niz tankih ploča koje povećavaju površinu na kojoj se odvija proces izmene toplote sa vazduhom.
Nažalost, ove lamele su osetljive na prljavštinu. Zato se u starijem automobilu isplati isprati hladnjak spolja, zahvaljujući čemu ćemo ukloniti ubijene insekte, lišće, osušeno blato i sl. Važno je, međutim, da tokom ovog čišćenja ne koristite mašinu za pranje pod visokim pritiskom. Umesto da deblokiramo protok vazduha, savijamo lamele i dodatno ga otežavamo.
Kada se pobrinemo za ove četiri tačke rashladnog sistema, automobil bi nam trebao omogućiti putovanje bez problema i stresa, čak i u vrućim danima.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
