Enzimi su vrlo delikatni nutrijenti koji su potrebni za gotovo sve metaboličke funkcije. Međutim, uobičajena ishrana je gotovo potpuno lišena enzima. Evo koje namirnice nam mogu pomoći da ih nadoknadimo.
U našem organizmu postoji oko 3000 jedinstvenih enzima, koji učestvuju u preko 7000 enzimskih reakcija. Prosto rečeno, kad postoji manjak enzima, ceo organizam ne funkcioniše dobro. Prerađena i termički obrađena hrana, nažalost, sadrži veoma malo ili gotovo uopšte i ne sadrži enzime. Ako hoćete da svoju ishranu obogatite enzimima, evo šta vam u tome može pomoći.
Papaja
Papaja je voćka bogata proteolitičkim enzimima, kao što je papain, koji u velikoj meri pomažu proces varenja. Smatra se da je papain jedan od najefikasnijih enzima za razlaganje mesnih i drugih belančevina. On ih razlaže na individualne aminokiseline koje se mogu iskoristiti za rast ili obnavljanje telesnih tkiva.
Pošto je papaja bogata prirodnim šećerima, bolje je da se jede sama, na primer, 15-30 minuta pre obroka.
Ananas
Bromelain, supstanca koju sadrži peteljka i “meso” ananasa, predstavlja složenu mešavinu raznih supstanci. Među desetinama komponenti za koje je poznato da ih ta mešavina sadrži, najbolje proučene su enzimi za varenje proteina poznati kao cistein-proteinaze. Ti enzimi nisu ograničeni samo na varenje; kako su pokazala istraživanja, oni pomažu da se spreče preterani upalni procesi, preterano zgrušavanje krvi i imaju antitumorsko delovanje na određene vrste tumora.
Pošto je i ananas bogat prirodnim šećerima, i njega je bolje jesti samog, po mogućstvu 15-20 minuta pre obroka.
Polen
Polen se smatra jednom od najboljih kompletnih prirodnih namirnica. On sadrži gotovo sve nutrijente koji su potrebni ljudima, a takođe i širok spektar korisnih enzima, uključujući amilazu, katalazu, kozimazu, citohrome, dehidrogenazu, diaforazu, diastazu, pektazu i fosfatazu.
Polen se može uzimati sam ili dodavati u kaše, smutije (koktele odd mlevenog voća i povrća) i grickalice od suvog voća i orašastih plodova. Međutim, pčelinji polen može da izazove razne alergijske reakcije, zato budite pažljivi ako ga probate prvi put.
Fermentisano povrće
Proces fermentacije koji se koristi da se dobiju kiseli kupus i kimči (korejska turšija) koristi se hiljadama godina, kao način čuvanja povrća za zimske mesece. Poznato je da je rimska vojska nosila buriće kiselog kupusa kako bi sprečila crevne infekcije među vojnicima tokom dugih pohoda.
Fermentisano povrće je sjajan prehrambeni izvor mnogih nutrijenata, uključujući i žive enzime (pod uslovom da nije bilo pasterizovano). Ti živi enzimi praćeni su korisnim probioticima, što je izuzetna kombinacija za dobro varenje.
I fermentisano povrće se može konzumirati samostalno, ali se uglavnom koristi kao salata.
Još neke namirnice koje se bogate enzimima su: dinje, mango, kivi, grožđe, avokado, sirovi med, kefir, sok od pšenične trave i kokosova voda.
Preuzeto: Zdravahrana.com
