Južna Koreja je održala u utorak veliku vojnu paradu u Seulu posvećenu 75. godišnjici osnivanja oružanih snaga te zemlje, pokazavši na njoj brojno oružje.
Usred sve većih tenzija sa Severnom Korejom organizovana je ceremonija koja nije viđena u Seulu celu deceniju, od 2013.
Oko 6.000 vojnika i oko 200 komada vojne opreme prošlo je ulicama prestonice, uključujući tenkove i amfibijska jurišna vozila, bespilotne letelice, projektile i sisteme protivvazdušne odbrane, od kojih mnoge proizvode veliki južnokorejski konglomerati.
Koje sve oružje je prikazano?
Na paradi je prikazano i neko od najnovijeg naoružanja i opreme Južne Koreje, uključujući tenkove serije K1A1/K1A2 i K2 Black Panther. K2 je proizveo Ryundai Rotem, uveden je u upotrebu 2014. i reklamira se kao jedan od prvih tenkova četvrte generacije na svetu, a uspešno je izvezen u Poljsku, koja planira da kupi 1.000 K2, dok je, prema procenama, 260 trenutno u službi vojske Južne Koreje.
Tenkovi se mogu pohvaliti glatkim topom od 120 milimetara kalibra 55 sa automatskim punjenjem, naprednim oklopom i mogućnošću automatskog zaključavanja kopnenih i vazdušnih ciljeva na dometima do 10 kilometara pomoću ugrađene termografske kamere. Tenk ima posadu od tri člana i masu praznog vozila od 55 tona.
Borbena vozila pešadije (BPV) Hansa Defense K21 Korea takođe su viđena kako prolaze ulicama Seula u utorak. Južna Koreja ima oko 550 ovih oklopnih vozila, a Australija planira da naruči blizu 130 i da ih modifikuje u domaća BPV pod nazivom Redback.
BPV ima posadu od tri člana, može da preveze do devet putnika na udaljenosti do 500 kilometara bez dopunjavanja goriva i ima sofisticirani keramički oklop ojačan staklenim vlaknima, koji pruža zaštitu od svega, od vatre iz lakog mitraljeza do artiljerijskih gelera. K21 takođe ima autotop kalibra 40 milimetara, mitraljez M60 kalibra 7,62 milimetara i dve protivtenkovske vođene rakete AT-1K Raybolt.
Pojavile su se i samohodne haubice K9 Thunder, koje je proizvela Hanwha Aerospace. Preko 1.700 sistema je napravljeno od njihovog uvođenja kasnih 1990-ih, sa haubicama koje sadrže top od 155 milimetara kalibra 52 sposoban da ispaljuje granate na udaljenosti od 18 do 60 kilometara.
Sistem je jedan od najvećih izvoznih uspeha Južne Koreje do sada, sa Poljskom, Norveškom, Estonijom, Finskom, Turskom i Indijom koje su ga kupile, kao i Australijom i Egiptom koje su potvrdile porudžbine. Neke zemlje su kupile opremu direktno od Južne Koreje, dok su druge nabavile licence od Hanwha i Seula. Poznato je da je Varšava isporučila Ukrajini oko 50 komada poljskog AHS Krab, varijante K9, a ruske snage su navodno uništile desetine njih do kraja maja 2023.
Na paradi su se pojavili i raketni artiljerijski sistemi K239 Chunmoo, proizvođača Korea Defense Industry i Hanwha Aerospace, sa višecevnim lanserom raketa sposobnim da ispaljuje municiju kalibra od 131-600 milimetara i efektivnog dometa od 36 do 290 kilometara, a čiji je jedan rafal dovoljan za uništavanje teritorije velike koliko i tri fudbalska terena. Sistemi su izvezeni u Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Poljsku.
Raketni sistemi srednjeg dometa zemlja-vazduh KM-SAM Cheongung takođe su bili istaknuti na paradi. Ovi sistemi, koje su zajednički kreirale Korejska agencija za razvoj odbrane i ruski Almaz-Antey, a proizvodi ih južnokorejski proizvođač vazduhoplovstva LIG Nex1 Co., Ltd., sadrže raketu protivvazdušne odbrane od 400 kilograma, maksimalnog dometa do 40 kilometara, koja može da dostigne visinu leta 15-20 kilometara i radnu brzinu 4-5 maha.
Serija strateških raketa zemlja-zemlja Hyunmoo koja je prvi put uvedena 1980-ih i unapređena skoro desetak puta od tada takođe je bila izložena, sa projektilima od 500 kilograma koji su sposobni da lete do 3.000 kilometara sa svojih mobilnih platformi za lansiranje. Sisteme proizvode LIG Nex1 i Hanwha.
Demonstracija vojne moći u utorak uključivala je i prvu demonstraciju L-SAM-a, ili rakete zemlja-vazduh dugog dometa, potencijalnog domaćeg vazdušnog i protivraketnog odbrambenog sistema koji razvijaju Agencija za razvoj odbrane, Hanwha i LIG Nex1, a očekuje se da će imati domet do 150 kilometara. Sistem bi trebalo da bude uveden u upotrebu u Vojsci Južne Koreje 2026. godine, a u pogledu svojih sposobnosti poredi se sa američkim terminalom za odbranu na velikim visinama (THAAD) i ruskim raketnim sistemom S-400.
Razvoj odbrambene industrije Južne Koreje
Kako je zavisila od svojih američkih saveznika kad je oružje u pitanju u prvih nekoliko decenija nakon stvaranja 1948. godine, odbrambeni sektor Južne Koreje stvoren je 1970-ih kada je država počela da ulaže velike investicije u tešku i hemijsku industriju u okviru ambicioznog i uglavnom uspešnog petogodišnjeg planoa ekonomskog razvoja, sa konceptom pozajmljenim od severnih i istočnih suseda zemlje.
Dok je proizvodnja u početku bila fokusirana na licencirane kopije jednostavnog američkog oružja kao što je malokalibarsko oružje, do 1980-ih zemlja je počela da stvara složenije oružje, često zasnovano na reverzibilnom američkom dizajnu ili u saradnji sa američkim proizvođačima. Na primer, Južna Koreja je predstavila svoj prvi domaći tenk, K1 88, kasnih 1980-ih, pri čemu je glavni borbeni tenk inspirisan “abramsom” razvijen zajedno sa Chrysler Defense i Hyundai Precision Industry, podružnicom popularnog svetskog proizvođača automobila.
Skoro svi najveći dizajneri i proizvođači oružja u Republici Koreji takođe su proizvođači drugih komercijalnih i potrošačkih industrijskih dobara, među kojima su kompanije kao što su KIA, Daewoo, gigant za brodogradnju Korea Shipbuilding and Engineering i veliki proizvođač elektronike Samsung.
Otprilike 50 godina nakon pokretanja domaže odbrambene industrijske baze, Južna Koreja čini oko tri procenta globalnog tržišta oružja, u odnosu na samo jedan procenat pre pet godina. Malokalibarsko oružje koje proizvodi Daewoo predstavlja čak polovinu potreba za pešadijskim oružjem u zemlji. Flota tenkova u zemlji sastoji se od mešavine unapređenih M48 Pattona, modifikacija T-80U i domaćih K1 i K2 MBT. Isto važi i za oklopna vozila i artiljeriju, pri čemu K200, K21 KNIFV, K806 i K808 čine većinu oklopnih transportera i lakih pešadijskih vozila u zemlji, a KH178, KH179 K9 Thunder i K-136 Kooryong MLRS obezbeđuju haubičku i artiljerijsku podršku.
I na frontovima raketa zemlja-zemlja i vazdušnih dronova, domaći dizajn poput serije strateških raketa Hyunmoo, serije prenosnih protivvazdušnih sistema KM-SAM i dronova Kus-9 koje je proizvela Korean Aerospace Industries, polako postaje konkurent uvozu iz SAD i Izraela.
Isto važi i za mornaricu, gde Južna Koreja proizvodi sopstvene linije razarača, fregata, korveta, patrolnih čamaca, minolovaca i amfibijskih jurišnih letelica.
I iako ratno vazduhoplovstvo Republike Koreje trenutno zavisi od uglavnom američkih borbenih aviona, helikoptera i pomoćnih aviona, sve više domaćih dizajna, uključujući KAI T-50 Golden Eagle, KAI KF-21 Boramae Fighter (u razvoju) i Surion seriju helikoptera za komunalne transporte, uspeva da se probije.
