Nedavno su istraživači sa Univerziteta Mičigen utvrdili da cimet podstiče proces termogeneze – proces kojim masne ćelije stvaraju toplotu uz smanjenje masnih zaliha.
Već je ranije bilo poznato, na osnovu eksperimenata na miševima, da cinamaldehid (uljna supstanca koja cimetu daje miris) štiti miševe od gojaznosti i povišenog nivoa šećera u krvi. Sada su istraživači hteli da provere kako cimete deluje na ljudske adipocite (masne ćelije), pa su u tu svrhu uzeli adipocite od ljudi raznih uzrasta, nacionalnosti i indeksa telesne mase i tretirali ih cinamaldehidom. Eksperiment je pokzao da cinamaldehid direktno utiče na metaboli;ke procese koji podstiču masne ćelije da počnu da sagorevaju energiju pomoću procesa koji se naziva termogeneza. Istraživači su primetili povećanu ekspresiju nekih gena i enzima koji poboljšavaju metabolizam masti. Takođe su utvrdili povećanje dva primarna metabolička regulativna proteina (Ucp 1 i F gf21) koji igraju ulogu u termogenezi.
Po pravilu masne ćelije skladište energiju u obliku lipida (masti). To dugoročno skladištenje je bilo prednost za naše daleke pretke koji nisu imali u izobilju masne hrane i imali su veću potrebu da skladište masti za vremena oskudice ili hladnoće. U takvim situacijama – kada nema dovoljno hrane ili kada je hladno – masne ćelije počinju da uskladištenu energiju pretvaraju u toplotu.
“Tek relativno nedavno je taj višak energije postao problem”, objasnila je docentkinja Jun Vu sa Instituta za biologiju Univerziteta Mičigen. “Tokom evolucije je problem bio upravo suprotan – manjak energije. Zato se svaki proces koji troši energiju isključuje onog trenutka kad telu više nije potreban”, objasnila je Vu. Ona veruje da cinamaldehid može da obezbedi način da se aktivira termogeneza koja vodi sagorevanju masti. A pošto se cimet široko koristi i veoma je popularan, ona smatra da bi to mogao da postane jednostavan terapeutski pristup u borbi protiv gojaznosti. Ali, upozorila je doc. Vu, potrebno je više istraživanja da se utvrdi kako da se maksimizuju metabolički efekti cinamaldehida a da se ne izazovu neželjene posledice.
Napomena redakcije
Na tržištu postoje dve vrste cimeta: kasija, koji je mnogo rasprostranjeniji, i tzv. cejlonski cimet. Oba sadrže cinamaldehid, supstancu čije je delovanje proučeno u ovom istraživanju, i oba su pogodna za umerenu upotrebu. Međutim, ako cimet koristite stalno i u većim količinama, onda je preporučljiviji cejlonski cimet, zato što sadrži daleko manje kumarina nego kasija cimet. Ako se često upotrebljava u većim količinama, kumarin može da izazove probleme sa jetrom.
Preuzeto: Zdravahrana.com
