Zemlje članice UN su, u okviru Samita o budućnosti, usvojile konsenzusom Pakt za budućnost, plan koji ima za cilj da odgovori na izazove 21. veka – od sukoba preko klimatskih promena i ljudskih prava do dezinformacija.
Usvajanje ovog dokumenta u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku tokom Generalne skupštine UN omogućiće veću međunarodnu saradnju za zajedničku budućnost, objavljeno je na sajtu UN.
Sedam zemalja nije podržalo dokument.
Pakt za budućnost, kako se navodi, fokusira se na pet širokih oblasti, a to su održivi razvoj, međunarodni mir i bezbednost, nauka i tehnologija, mladi i buduće generacije i transformacije globalnog upravljanja, što je ključni element jer multilateralne finansijske institucije, pa čak i same UN, nisu u stanju da pronađu rešenja za probleme 21. veka.
Usvajanjem Pakta za budućnost, države članice UN su se, između ostalog, obavezale da će ubrzati postizanje ciljeva održivog razvoja (SDG) i Pariskog klimatskog sporazuma, dva značajna sporazuma iz 2015. godine, da će slušati mlade ljude i uključiti ih u donošenje odluka na nacionalnom i globalnom nivou.
Takođe, obavezale su se da će graditi jača partnerstva sa civilnim društvom, privatnim sektorom, lokalnim i regionalnim vlastima i drugim akterima, da će udvostručiti napore za izgradnju i održanje mirnih, inkluzivnih i pravednih društava i rešavanje osnovnih uzroka sukoba.
Članice UN obavezale su se i da će zaštititi sve civile u oružanim sukobima, kao i da će ubrzati sprovođenje obaveza o ženama, miru i bezbednosti.
Zemlje su se obavezale da će promovosati međunarodnu stabilnost, mir i bezbednost, kao i da će se konflikti i krize rešavati mirnim sredstvima.
Takođe će biti posvećene osiguranju miroljubivih, inkluzivnih i pravednih društava, tako što će se rešavati problemi nejednakosti u i među državama, kao i posebne potrebe zemalja u razvoju, kao i ljudi u teškim situacijama.
Među ključnim principima koji se navode u Paktu za budućnost su da održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i puno poštovanje međunarodnog prava mora da se promoviše u skladu sa ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija.
Moraju se poštovati, štititi i promovisati poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve, uključujući građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava, što uključuje i pravo na razvoj, bez razlike ili bilo koje vrste diskriminacije, navedeno je u dokumentu.
Takođe, mora se obezbediti prilika za buduće generacije da napreduju u prosperitetu i ostvare održivi razvoj, uključujući eliminisanje siromaštva i gladi, nejednakosti i nepravde, i priznavanje posebnih izazova sa kojima se suočavaju najugroženije zemlje, kaže se, između ostalog, u dokumentu.
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujoku danas je počeo dvodnevni Samit o budućnosti, u okviru 79. sednice Generalne skupštine UN, koji je uvod u generalnu debatu sednice.
Mišel: Evropska unija potpuno posvećena Paktu za budućnost
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas na Samitu budućnosti u Njujorku da je zajednička misija svih članica UN pronalaženje najboljeg načina za suočavanje sa zajedničkim izazovima.
Mišel je naveo da je samit “jedinstveni trenutak za povećanje naših ambicija i da je EU potpuno posvećena tome”.
Prema rečima Mišela, Pakt za budućnost je moćan katalizator za ubrzanje ciljeva, napredak u oblasti ljudskih prava i hitnu reformu “međunarodne finansijske strukture”, objavljeno je na sajtu UN.
Mišel je dodao da je od suštinske važnosti učiniti tu strukturu efikasnijom i inkluzivnijom, kako razvijene zemlje ne bi bile primorane da biraju između borbe protiv siromaštva i borbe protiv klimatskih promena.
On je pohvalio generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i sve pregovarače za to što su učinili da Pakt za budućnost postane stvarnost, “sporazum koji označava put napred za multilateralnost”.
“Možemo raditi zajedno… možete računati na EU kao na jakog i pouzdanog partnera”, rekao je Mišel.
