U velikoj rekonstrukciji ukrajinske vlade iz nje je “ispao” ministar koji je do sada bio jedan od najpoznatijih ukrajinskih političara i jedan od “glasova Ukrajine u inostranstvu”, a to je šef diplomatije Dimitro Kuleba. Kao logičan izbor za naslednika nametnuo se njegov zamenik Andrij Sibiga.
Kandidaturu Sibige podržalo je 258 poslanika ukrajinskog parlamenta. Iako su se pre nekoliko meseci pojavili izveštaji o mogućoj rekonstrukciji vlade, za mnoge analitičare vest o Kulebinoj ostavci je predstavljala iznenađenje, piše The Kyiv Independent.
Kuleba se nije oglašavao povodom cele situacije, a ni politički vrh Ukrajine nije zvanično izneo razloge za njegovu smenu.
Za Kulebinog naslednika, karijernog diplomatu Sibigu, vođenje resora diplomatije neće biti nepoznat zadatak. On je do sada bio malo van očiju javnosti, ali je predvodio diplomatske napore Ukrajine u kabinetu predsednika, što je postalo važnije nego služba u ministarstvu spoljnih poslova.
Kada je u aprilu imenovan za Kulebinog zamenika, ljudi na vlasti koji su pod uslovom anonimnosti razgovarali za The Kyiv Independent su rekli da je samo pitanje vremena kada će zauzeti čelnu funkciju.
Diplomatska karijera i angažman koji bi mogao da bude ključan
Andrij Sibiga je rođen 1975 godine u mestu Zboriv na Zapadu Ukrajine. Započeo je karijeru 1997. godine kao ataše i sekretar u ministarstvu spoljnih poslova. Diplomirao je na Univerzitetu Ivan Franko u Lavovu, a osim diplome iz oblasti međunarodnih odnosa kasnije je stekao i diplomu iz oblasti prava.
Sibiga je u godinama koje su usledile obavljao nekoliko funkcija u ministarstvu spoljnih poslova. Od 2008. godine bio je savetnik u ambasadi Ukrajine u Poljskoj, a četiri godine kasnije je postao direktor konzularnog odeljenja u ministarstvu.
Zanimljivo je da je 2016. godine postavljen za ambasadora Ukrajine u Turskoj. Posle pet godina službe, vrtio se u zemlju. Vrlo brzo je postao deo tima predsednika Volodimira Zelenskog u kancelariji koju je vodio Andrij Jermak.
Njegov angažman u Turskoj upravo bi mogao da bude i jedan od razloga za njegovo postavljanje na novu poziciju zbog specifične uloge koju Turska ima u rusko-ukrajinskom sukobu, piše The Washington Post.
Reč je o zemlji NATO-a koja je takođe bliska sa Rusijom. Nedavno je podnela zahtev za pridruživanje BRIKS-u, grupi zemala u usponu koju je delom osnovala Rusija. To je prvi put da je neka država koja je članica NATO-a podnela prijavu za članstvo u toj organizaciji.
Ali Turska je takođe održavala veze i sa Ukrajinom. U martu 2022. godine je bila domaćin neuspešnih mirovnih pregovora u Istanbulu. Prošlog meseca su Ankara i Kijev ratifikovali sporazum o slobodnoj trgovni nakon godina neslaganja o ključnim detaljima.
Pozicija uz Zelenskog tokom razgovora sa stranim liderima
Sibiga je u kabinetu Zelenskog bio zadužen za spoljnu politiku, a njegova uloga je mnogo dobila na značaju otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu. Tada je kancelarija predsednika preuzela mnoge diplomatske zadatke.
Sibiga je bio među prvima koji su objavili da je Ukrajina potpisala palikaciju za članstvo u Evropskoj uniji četiri dana nakon što je izbio rat. To je ocenjeno kao istorijski korak.
Glavni zadatak Sibige je bio da pomaže Jermaku koji je bio njegov direktni pretpostalvjeni, održđavajući sastanke sa stranim diplomatama i zvaničnicima, kao i da bude uz Zelenskog tokom telefonskih razgovora sa zapadnim liderima.
Gde Kuleba stade, Sibiga će da verovatno da produži
The Washington Post piše da se ne očekuje da će promene u vladi dovesti do bilo kakvih velikih promena u politici. Kako se ističe, verovatno će se nastaviti ono što je činio Kuleba, a to je slanje poruka u kojima su iskreno izloženi nedostaci ukrajinskih partnera. Ove nedelje je Kijev ukazao na napade širom zemlje u kojima su ubijene desetine ljudi, kao dokaz da mu je potrebno više sistema protivvazdušne odbrane i više zapadnog naoružanja.
Govoreći u parlamentu 5. septembra Sibiga je naveo koji će biti njegovi prioriteti na novoj poziciji. Kao glavni zadatak je istakao upravo obezbeđivanje da Ukrajina dobije oružje koje jo je potrebno.
Njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada Kijev nastavlja da poziva zapadne medije da dozvole upotrebu određenog oružja dugog dometa koje je već isporučeno Ukrajini za napade na ciljeve na ruskoj teritoriji. Ukrajinski ključni saveznici kao što su Velika Britanija i SAD delimično su ukinuli tu zabranu.
Osim toga, Sibigin prethodnik Kuleba je naveo da neki obećani sistemi protivvazdušne odbrane Patriot još nisu isporučeni.
“Ne verujem da Sibiga može da bude bolji od Kulebe. Možda je nov ili drugačiji”, naveo ukrajinski analitičar Nikola Davidjuk za The Kyiv Independent. S obzirom na Sibigine bliske veze sa Jermakom, Davidjuk sugeriše da je kabinet predsednika možda njega video kao lojalnijeg.
Bivša poslanica i koosnivač Međunarodnog centra za pobedu Ukrajine Hana Hopko je saglasna sa Davidjkuovim tvrdnjama. Ona dodaje da je ipak važno sačuvati nezavisnost ministarstva spoljnih poslova.
“Nije problem u promeni imena diplomata. Reč je o sistemu koji bi trebalo da dozvoli ministru da radi efikasno i da ne bude deo (predsedničke) strukture”, navela je.
Ipak, i Davidjuk i Hopko su saglasni da je potrebna koordinacija u vremenu rata.
“Rat je timski sport, i svi bi trebalo da rade zajedno bez obzira na to da li im se dopadaju nova imenovanja ili ne”, rekao je Davidjuk.
Kao događaj koji bi mogao da bude ključan za Ukrajinu pominje se i putovanje predsednika Zelenskog u SAD. On je rekao da će tokom te posete predstaviti predsedniku Džozefu Bajdenu plan pobede. Upravo na taj put bi mogao da povede i Sibigu.
Agencija AP navodi da je predsednik Volodimir Zelenski u sredu povodom rekonstrukcije vlade rekao da je zemlji potrebna nova energija. Rat koji traje više od 900 dana na pragu je onoga što bi moglo da se pokaže kao njegovo ključno razdoblje.
Verovatno predstoji teška zima koja će testirati odlučnost zemlje. Ukrajinska elektroenergetska mreža je pod velikim opterećenjem nakon što su ruski projektili i dronovi uništili oko 70 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje. To bi moglo da znači da će grejanje biti ugroženo.
Kada je reč o situaciji na ratišu, Ukrjaina čeka da vidi da li će se kockanje vojske sa iznenadnim napadom na Kursku oblast isplatiti. U međuvremenu, ukrajinski vojnici su potisnuti na istoku zemlje, a civili su prepušteni ruskim smrtonosnim dalekometnim vazdušnim udarima.
