U Crnoj Gori će u nedelju, 2. aprila, biti održan drugi krug predsedničkih izbra, što predstavlja konačan kraj dugog perioda vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, koja je nakon izbornog poraza 2020. godine izgubila i na lokalnim izborima u 20 od 25 opština.
Prema analizi Instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Đukanovićev poraz značio bi konačan pad DPS-a, koji je imao apsolutnu vlast u Crnoj Gori od uvođenja višestranačkog sistema, odnosno od 1990. do 2020. godine.
U prvom izbornom krugu održanom 19. marta Đukanović je osvojio 119673 glasova (35,37 odsto), a Milatović 97858 glasova (28,92 odsto), uz izlaznost od 64,06 odsto.
Mandat crnogorskog predsednika je pet godina.
Đukanović (61) je po zanimanju ekonomista i ovo je treći put da se nadmeće za mandat predsednika Crne Gore. Do sada je pet puta bio predsednik Vlade Crne Gore. Predsednik je Demokratske partije socijalista.
Milatović (36) je, takođe, po zanimanju ekonomista. U vladi Zdravka Krivokapića je bio ministar ekonomskog razvoja. U politiku je ušao nakon izbora 2020. godine, koji su bili prekretnica za Crnu Goru. Zamenik je predsednika PES-a osnovanog juna prošle godine. Milatović je proevropskog i prozapadnog usmjerenja i upravo je na tome dobio glasove.
Analitičari IFIMES-a kažu da je drugi izborni krug važan kako za Đukanovićevu sudbinu, tako i za parlamentarne izbore koji su raspisani za 11. jun ove godine, ne isključujući mogućnost da oni budu i odloženi.
Ocenjuju da drugi krug izborne kampanje protiče u izmišljanju neprijatelja od Mila Đukanovića o navodnoj ugroženosti državnosti Crne Gore od tzv. velikosrpskog projekta, Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Rusije.
„Ustvari za Crnu Goru je ipak najštetniji Đukanovićev maligni uticaj“, navodi se u analizi IFIMES-a koji citira hrvatskog analitičar Žarka Puhovskog koji je rekao: „Ne treba, naime, zaboraviti da se u međuvremenu dogodilo to da se Crna Gora (na čelu sa Đukanovićem) počela ponašati kao Austrija nakon Drugog svetskog rata, dakle, sebe je proglasila prvom žrtvom Miloševića, kao što se Austrija proglasila prvom žrtvom Hitlera, a ne i učesnikom u ratu, što su bile i Austrija i Crna Gora u oba slučaja“. Takvu politiku i danas Đukanović „prodaje“ Bošnjacima i Albancima ne samo u Crnoj Gori, dodaje se u analizi.
Analitičari smatraju, da je potrebno razobličiti režim Mila Đukanovića, jer je Crna Gora punopravna članica NATO-a, što znači da za nju vrede najviši demokratski standardi koje bi trebalo baštiniti i promovisati, a od kojih je još uvek poprilično udaljena.
„Neverovatni su Đukanovićevi konstrukti, da Srbija želi i može napasti državu, koja je članica najvećeg i najjačeg vojnog savezništva na svetu – NATO-a. Takođe, još uvek nije zabeleženo da je Rusija napala bilo koju državu članicu NATO-a od njegovog osnivanja 1949. godine, tako da je izmišljanje neprijatelja konstanta Mila Đukanovića“, navodi se u analizi.
Analitičari smatraju, da su na svojevrsnom demokratskom i moralnom ispitu bošnjačke i albanske stranke u Crnoj Gori, koje ukoliko žele da „speru“ mrlju sa sebe, da su bili saradnici i stubovi režima, imaju šansu da naprave demokratski zaokret i okrenu se budućnosti i otklone bilo kakvu dalju saradnju i podršku Đukanoviću i DPS-u.
Smatra se da zaokret Bošnjaka i Albanaca neće biti jednostavno napraviti, jer su pojedinci iz tih stranaka takođe uvučeni u kriminal i korupciju, a neki čak i u ratna dešavanja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj zajedno sa Đukanovićem.
„Đukanovićev kriminal i korupcija veći su i od ‘velike Srbije’, piše IFIMES i dodaje da najznačajniju podršku režimu Mila Đukanovića pruža Hrvatska.
Analitičari smatraju, da je na predstojećim predsedničkim izborima važno, da se građani Crne Gore, ujedinjeni u svim svojim različitostima, bez straha i stranih uticaja demokratski suprotstave višedecenijskom režimu Mila Đukanovića sa olovkom u ruci i sruše taj režim i da konačno Crna Gora demokratskim putem nakon 34 godine personalno porazi Mila Đukanovića.
„Iako je Đukanović na vlast došao pomoću ulice biće zbačen sa vlasti demokratskim putem. Pri odlasku sa vlasti pored glasova pripadnika manjinskih zajednica i dijaspore, važnu ulogu će imati mladi glasači, koji treba da biraju između prošlosti i budućnosti. Visoka izlaznost je važna zbog legitimiteta budućeg predsednika“, ukazuju analitičari.
Glasovi za Jakova Milatovića su podrška birača za članstvo u EU, a njegova pobeda podstrek da EU treba ubrzano da primi Crnu Goru u svoje članstvo.
„Priče o srpskom i ruskom uticaju o čoveku, koji je celi život studirao i radio u okviru zapadne hemisfere su neosnovane. Ako se Milatović može označiti da navodno preferira neku prosrpsku opciju onda je i to njegov kvalitet, koji može biti u funkciji Crne Gore da pomiri prisutne antagonizme u crnogorskom društvu i postigne preko potrebni unutrašnji konsenzus o budućnosti države“, navodi se u analizi IFIMES-a.
Milatović, ističu, može biti prihvatljiv za većinsku Crnu Goru.
„Po matrici Mila Đukanovića svi koji su njegovi politički oponenti rade za Srbe odnosno Srbiju. Milatović treba biti svestan činjenice, da će biti odgovoran za eventualno skretanje sa NATO i EU puta, a što bi u konačnici moglo da izazove i unutrašnje sukobe u Crnoj Gori. Milatović je osoba, koja bi mogla balansirati između dve opcije u Crnoj Gori, tj. između ‘zapada’ i ‘istoka’ u korist napretka i svetle budućnosti države“, navode analitičari.
Odlaskom Đukanovića otvora se put ka bržem približavanju Crne Gore ka članstvu u EU, trenutno je evropski put zaustavljen i blokiran upravo zbog Đukanovića, a od 2. aprila u Crnoj Gori otpočinje post-Đukanovićevska era, zaključak je analitičara IFIMES-a.
