Možda ste na negde na pijaci zapazili plodove tamne bordo, skoro crne boje, po obliku i veličini slične ringlovima (džanarikama, vrsti okruglih malih šljiva).
Sigurno ste se zapitali o kakvom se to voću radi.
To je crna kajsija (Black apricot; Prunus dasycarpa; purple apricot, Black Velvet apricot, The ‘aprium’). Kora joj je blago rošava i odaje utisak kao da po sebi ima sićušne dlačice, a unutrašnjost je intenzivne žuto-narandžasto-crvene boje. Veoma je ukusna, najviše podseća na ukus kajsije, ali ima i primesa arome šljive. To je zapravo hibrid između kajsije i šljive (2/3 kajsije prema 1/3 šljive). Koštice su joj najsličnije košticama ringlova, ili malo zaobljenijim košticama šljive.
Crna kajsija je otprilike trostruko slađa od jagode. Još izraženiji ukus ima u kolačima i tortama.
Po nekim podacima, potiče iz Azije (odakle inače potiču kajsije – u Kini se one uzgajaju preko 4000 godina), a velikih plantaža crne kajsije ima u Kaliforniji, SAD.
Kajsije su bogate vitaminom A i gvožđem, a takva hranljiva svojstva prenesena su i na hibrid kajsije i šljive. Pored toga, tu ima i mnogih vitamina iz B grupe, vitamina C, kalcijuma, fosfora i kalijuma. Ove hranljive materije su još više zastupljene u suvim kajsijama.
Među onima koji su probali crne kajsije postoje dva krajnje suprotstavljena stava: od onih koji ovo novo voće oduševljeno hvale, do skeptika koji kažu da su prirodne vrste nezamenljive i ne žele da prihvate voće koje su nazvali „frankeštajnskim“. Nasuprot ovom stavu stoji činjenica da su najukusnije sorte voća uzgojene veštački, tokom stotina i hiljada godina gajenja.
Da izuzmemo ove moralno-filozofske rasprave – možemo zaključiti da je u svakom slučaju pravo otkrovenje i zadovoljstvo pružiti svom čulu ukusa novi užitak. A u čemu se ne preteruje i još je zdravo, nema ničeg lošeg.
Preuzeto: Zdravahrana.com
