Havarija samo jednog repetitora prekinula bi protok informacija kroz kompletan podvodni kabl, a ispad na više kablova mogao bi izazove potpuni prekid svih veza s katastrofalnim posledicama po društvo.
Da li neka posebno snažna solarna oluja može zaista da sruši internet? I kolika je verovatnoća da će se to zaista i dogoditi?
Nauka kaže da je takav scenario zaista moguć, ali da bi se to desilo Zemlju bi trebalo da pogodi zaista ogromna solarna superoluja. Znatno je verovatniji scenario u kojem bi stradala električna mreža; zapravo takve stvari su se već i događale, ali za sada ne u globalnim razmerama.
Slučaj Starlink
U februaru prošle godine solarna baklja je onesposobila 40 Starlinkovih satelita jer SpaceX nije proverio svemirsku vremensku prognozu. Srećom, taj kvar nije bio toliki da bi onemogućio globalni pristup internetu.
Da potpuno prekine internet, solarna oluja bi morala da ometa ultra-duge optičke kablove koji se protežu ispod okeana i povezuju kontinente. Duž ovih kablova, na svakih 50 do 145 kilometara, nalaze se repetitori koji pojačavaju signal koji putuje.
Ranjivi repetitori
Iako sami kablovi nisu osetljivi na geomagnetske oluje, repetitori jesu. Havarija jednog repetitora mogla bi iz igre da izbaci čitav kabl, a ukoliko dovoljno kablova ispadne, to bi moglo da izazove “internet apokalipsu” o kojoj je u svom naučnom radu pisao Sangita Abdu Joti s Kalifornijskog univerziteta u Irvinu.
Takav globalni nestanak interneta bio bi potencijalno katastrofalan jer bi poremetio sve, od lanaca snabdevanja preko medicinskih sistema i poslovanja berzi do osnovne sposobnosti miliona ljudi da rade i komuniciraju.
Zaštita od oluje
Od solarne mega oluje internet bi mogao da se zaštiti ojačavanjem elektroenergetske mreže, satelita i podvodnih kablova kako se ne bi preopteretili prilivom struje, kao i izgradnjom bezbednosnih sistema za strateško isključivanje mreža tokom izbijanja solarne oluje. Jeftinija varijanta je da se razradi bolji metod dugoročnog predviđanja solarnih oluja.
Trenutnom tehnologijom solarne oluje mogu da se predvide do dva dana pre nego što udare Zemlju na osnovu aktivnosti sunčevih pega. Ali naučnici ne mogu da prate solarne oluje na način na koji prate uragane. Zato prate druge tragove, poput položaja Sunca u trenutnom solarnom ciklusu, piše Bug.
Solarni ciklusi
Sunce prolazi kroz otprilike jedanaestogodišnje cikluse veće ili manje aktivnosti, a očekivalo se da bi sledeći solarni maksimum trebalo da dostigne oko 2025. godine. Međutim, izgleda da će se to dogoditi mnogo ranije i da će nas pogoditi mnogo jače. NASA je revidirala svoj stav i sada najavljuje da bi dolazeći vrhunac mogao da započne već krajem ove godine i da će verovatno biti mnogo ozbiljniji od poslednjih nekoliko, relativno blagih solarnih maksimuma.
Najpoznatija do sada zabeležena svetska geomagnetna oluja bio je takozvani Karingtonov događaj iz 1859. godine, kada je polarna svetlost primećena južnije od Kube i Havaja. Da je tada postojao internet, najverovatnije bi bio ozbiljno poremećen.
