Crni čaj je čaj čiji je stepen oksidacije viši u odnosu na zeleni, ulong ili beli čaj. Sva četiri vrste se pripremaju od lista Camellia sinensis. Crni čaj poseduje jaku aromu koju zadržava godinama. Iako se ne može pouzdano reći koja vrsta čaja sadrži najviši nivo kofeina, s obzirom da on zavisi od niza parametara kao što su sezona branja čaja, deo biljke koji se koristi, način procesuiranja lista ili način pripreme napitka, naučna istraživanja pokazuju da crni čaj generalno sadrži niži nivo kofeina od belog i zelenog čaja.
Od dinastije Tang, crni čaj se koristio kao boja za tkanine i naročito je bio popularan među siromašnim stanovništvom, ljudima koji nisu mogli da priušte drugi tip boja. Međutim, tkanine obojene čajem bile su veoma popularne i potražnja za njima je bila veća nego za tkaninama u prirodnoj boji. Takođe je ova boja bila obeležje pripadnosti nižoj trgovačkoj klasi tokom dinastije Ming.
Crni čaj je možda manje popularan, ali zato ne manje kontroverzan napitak nego kafa. Dok jedni tvrde da donosi znatne zdravstvene dobrobiti, drugi iznose njegova neželjena dejstva. I tzv. zeleni čaj u stvari potiče od iste biljke (Camellia sinensis), samo što je proces oksidacije zaustavljen pre nego što listovi pocrne.
Nekoliko istraživanja tvrde da crni čaj (isto kao i zeleni) može biti pomoć u lečenju dijabetesa, kao i katarakte izazvane dijabetesom. Druga opsežna istraživanja tvrde da postoji jasna evidencija da pijenje 3 ili više šolja crnog čaja dnevno smanjuje rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, što se vezuje za delovanje polifenola, antioksidanta koje ovaj čaj poseduje.
I još jedna stvar koju mnogi zagovornici zelenog čaja obično ne pominju: i zeleni čaj, mada se generalno smatra boljim od crnog, potiče od potpuno iste biljke. On sadrži više polifenola, a manje kofeina od crnog čaja, ali ipak sadrži kofein u količini koja nije zanemarljiva.
Piše: Vanja
