Od demonstracija i tenkova na ulicama do ratova i NATO bombi…
Većina građana sa prostora bivše Jugoslavije znala bi da kaže šta je radila 9. mata 1991. godine kada su održane prve velike demonstracije opozicije protiv režima Slobodana Miloševića, s kim su sedeli kada je 24. marta 1999. u večernjim satima pala prva NATO bomba na SR Jugoslaviju, gde ih je zatekla vest o atentatu na premijera Zorana Đinđića, kako su se osećali kada ili s kakvim osećajem su prošle godine 15. marta od 20 časova slušali uživo obraćanje predsednika Srbije koji je saopštio da se uvodi vanredno stanje na teritoriji cele zemlje, zbog korona virusa.
Od demonstracija i tenkova na ulicama do ratova i NATO bombi, od vojevanja za slobodu i demokratiju do vanrednog stanja i atentata, dolazak proleća i mart mesec u Srbiji, decenijama unazad, obeležavali događaji koji su pisali istoriju našeg naroda, a ovo su samo neki od njih.
Dva vanredna i jedno ratno stanje
– Večeras je na teritoriji Srbije proglašeno vanredno stanje zbog korona virusa i odluka stupa odmah na snagu – saopštio je predsednik Aleksandar Vučić, 15. marta prošle godine.
Vojska i policija preuzele su obezbeđivanje bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, granice su zatvorene, građanima je tada saopšteno da neće biti zabrane kretanja, ali da s obzirom na to da je vanredno stanje da je preporuka da ostanu u kućama, u samoizolaciji.
Međutim, policijski čas je uveden samo dva dana kasnije, za starije od 65 godina potpuna zabrana kretanja, dok je za ostale važio u periodu od 20 časova do 5 ujutro narednog dana.
U narednim danima se to menjalo, zbog nepoštovanja mera i porasta broja zaraženih, pa smo “pod ključem” najduže proveli od 17. do 21. aprila, i to čak 84 sata.
Vanredno stanje ukinuto je 6. maja, a na snazi su ostale pojedine mere koje su uvedene kako bi se smanjila mogućnost širenja virusa korona.
Kao “dan koji je uzdrmao političku scenu naše zemlje i zauvek je promenio”, upisan je 12. mart 2003. godine, kada je izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića koji je ubijen na ulazu u zgradu Vlade Srbije.
Pogođen je metkom koji je prošao kroz njegovo srce, a smrt proglašena je jedan čas kasnije, “u 13:30 na operacionom stolu Urgentnog centra”.
Istog dana proglašeno je vanredno stanje u zemlji, pokrenuta je policijska akcija “Sablja”, u cilju pronalaženja i hapšenja lica za koja se sumnja da su učestvovala u atentatu, ali i ostalih pripadnika grupa organizovanog kriminala. Akcija je počela neposredno nakon ubistva premijera, a zvanično je trajala do 22. aprila.
Zbog umešanosti u atentat jednog dela Jedinice za specijalne operacije ukazom Vlade Republike Srbije 25. marta jedinica je rasformirana.
Mnogi njeni članovi su nakon atentata optuženi za najteža kriminalna dela, ubistva, otmice, razbojništva, a neki od njih su i osuđeni.
Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, a uhapšen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović.
Ratno stanje u našoj zemlji samo jednom zavedeno i to 24. marta 1999. godine, uoči početka NATO bombardovanja. Tome su prethodili sukobi na KiM, između srpskih snaga bezbednosti i pripadnika terorističke OVK.
Vazdušni napadi na SRJ su počeli 24. marta u večernjim satima, trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…
Hapšenje i smrt bivšeg predsednika u zatvorskoj ćeliji
Iako je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević zvanično uhapšen 1. aprila 2001, njegovo hapšenje je počelo još 30. marta. U prvim jutarnjim satima Milošević je odveden u centralni zatvor u Bačvanskoj, 28. juna prebačen u Hag, gde je 11. marta 2006. umro, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Prema zvaničnoj verziji iz Haškog tribunala umro je od infarkta, prema navodima istrage, Miloševićevo srce stalo je zato što se on nije pridržavao propisane lekarske terapije, nego je pribegavao samoinicijativnom uzimanju lekova.
Sva martovska “sudbonosna” dešavanja
- 1941. Potpisivanje Trojnog pakta s Hitlerovom Nemačkom
- 1946. Uhapšen Dragoljub Draža Mihajlović
- 1981. Veliki protest kosmetskih Albanaca
- 1991. Prve opozicione demonstracije u Srbiji; tajni susret Miloševića i Tuđmana u Karađorđevu; ubistvo srpskog svata na Baščaršiji (povod za početak rata u BiH); sukob na Plitvicama između hrvatske policije i naoružanih Srba (povod za početak rata u Hrvatskoj)
- 1998. Sukob srpskih snaga bezbednosti i Albanaca u Drenici
- 1999. NATO bombardovanje SR Jugoslavije
- 2003. Ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić; pokrenuta operacija “Sablja”
- 2004. Veliki pogrom Srba na Kosmetu; požar u manastiru Hilandar
- 2006. Smrt Slobodana Miloševića u Hagu
- 2007. Usvajanje spornog plana Martija Ahtisarija
- 2020. Vanredno stanje u Srbiji zbog korona virusa
Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a sahranjen tri dana kasnije u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Veliki pogrom Srba sa KiM
U etničkom nasilju između 17. i 18. marta 2004. godine, ubijeno je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima.
Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih, verskih objekata.
Prema podacima UN u martovskom nasilju povređeno je 954 lica, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga, aproterano je preko 4000 Srba.
Martovske demonstracije 1991. protiv Miloševića
9. mart 1991. godine ostaće upisan kao dan kada je zbog prvih masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, tadašnji predsednik na ulice Beograda izveo 10.000 demostranata i tenkove JNA.
Proteste je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove Vuk Drašković, tada najjača opoziciona stranka. Centar grada bio je opustošen tokom nereda, u sukobima je povređeno je 114 osoba, 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.
Tajni susret Miloševića i Izetbegovića – početak raspada Jugoslavije.
Slobodan Milošević sastao se, prema nezvaničnim informacijama, sa Tuđmanom se na tajnom sastanku u Karađorđevu 25. marta 1991. godine gde su dogovorili podelu BiH i rušenje reformske Vlade Jugoslavije.
Prema nikad potvrđenim informacijama, predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman se na tajnom sastanku u Karađorđevu 25. marta 1991. godine dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine i rušenju reformske Vlade Jugoslavije, na čelu s predsednikom Antom Markovićem.
Jedan od izvora koji navodi da se tajni susret Miloševića i Tuđmana zaista dogodio, jeste Stjepan Mesić, koji je svedočio da je Tuđman posle sastanka objasnio šta Milošević predlaže.
Rekao je da Hrvatskoj predlaže banovinske granice plus Cazin, Kladušu i Bihać. Preneo je što mu je tačno rekao Slobodan Milošević. Rekao je: “Franja, ti uzmi Cazin, Kladušu i Bihać, to meni ne treba, to je takozvana “turska Hrvatska” – svedočio je Mesić.
Ubistvo srpskog svata na Baščaršiji – početak građanskog rata u BiH
Prvog dana marta, 1992. godine, ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji Ramiz Delalić zvani Ćelo ubio je srpskog svata Nikolu Gardovića, što je bio okidač za rat u Bosni i Hercegovini.
Kada je svatovska kolona ulazila u dvorište Stare crkve, pored svatova se zaustavio automobil u kome su se nalazila četvorica, među kojima je bio i Ramiz Delalić, zvani Ćelo. Oni su nasrnuli na mladoženjinog oca, starog svata Nikolu Gardovića, kom su pokušali da otmu zastavu Srpske pravoslavne crkve.
Tada je Ćelo otvorio vatru iz pištolja i smrtno ranio mladoženjinog oca Nikolu Gardovića, dok je njegov saučesnik ranio sveštenika SPC Radenka Miković, mladoženjinog zeta. Odmah nakon otvaranja vatre, napadači su pobegli odnoseći sa sobom zastavu koju su spalili. Nikola Gardović je preminuo od nanesenih rana nekoliko minuta kasnije u kolima Hitne pomoći.
Nakon vesti o incidentu, paravojne formacije sarajevskih Srba su uspostavile patrole i kontrolne tačke, stvorivši tako tenzije koje će sa vremenom eskalirati do otvorenih oružanih sukoba između Srba i Muslimana. Tako je ovaj događaj bio jedan od povoda za početak ratnih sukoba u Sarajevu, jer su kao odgovor na ovo ubistvo naoružani Srbi iste večeri podigli barikade po Sarajevu, a u razdoblju od 1. do 5. marta podigli su barikade i u bosanskohercegovačkim gradovima Šamac, Derventa i Odžaci.
Preuzeto: Srbija Danas
