Pokušaj predsednice Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagard, da izbegne slanje jasne poruke o budućim potezima banke samo je pojačao pažnju javnosti.
Iako je predsednica u petak napomenula da inflacija i dalje nije pobeđena, ona se nije bavila očekivanjima za sastanak koji će biti održan 14. septembra, dajući kolegama prostor da javno raspravljaju o potrebi za povećanjem troškova zaduživanja.
Neizvestan sastanak…
Izveštaj o potrošačkim cenama će biti ključan za jednu od najnapetijih odluka otkako je (pre više od godinu dana) počeo ciklus podizanja kamatnih stopa ECB-a. Zvaničnici se pitaju da li je dodatno pooštravanje monetarne politike imperativ, ili su ekonomske projekcije dovoljno sumorne da opravdavaju pauzu.
Oni koji su zajedno sa Lagard prisustvovali konferenciji Federalnih rezervi u Džekson Holu čuli su predsednika Feda Džeroma Pauela koji je rekao da će troškovi zaduživanja SAD ostati visoki i da bi mogli još da porastu.
– Naše mišljenje ostaje da će septembarski sastanak biti neizvestan, ali očekujemo da će ECB na kraju zbog bazne inflacije ponovo podići stope – napisali su David Powell i Maeva Cousin iz Bloomberg economicsa.
Nasuprot tome, ekonomisti Berenberga na čelu sa Holgerom Schmiedingom promenili su svoju prognozu u petak pre govora Lagardove i sada misle da su šanse za pauzu 60 odsto, za razliku od prethodnih 40.
Podaci o inflaciji koji će biti objavljeni u četvrtak biće od ključnog značaja. Očekuje se da je bazna inflacija usporila na 5,3 odsto ovog meseca sa julskih 5,5 odsto, pokazuje Bloombergova anketa sprovedena među ekonomistima.
ProfimediaKristin Lagard, šefica ECB
Ključni razlog je veća otpornost uslužnog sektora, za razliku od industrije koja se vidno muči.
– Bazna inflacija je i dalje prilično visoka, bez vrlo jasnog trenda pada – rekao je u petak za Bloomberg TV član Saveta guvernera Martins Kazaks iz Letonije, koji je dodao da bi pre pogrešio tako što bi podigao stope.
Njegov kolega koji se takođe zalaže za podizanje, Joachim Nagel, predsednik Bundesbanka, insistirao je da “ima još da se ide” do željene inflacije i da “je još” prerano da se razmišlja o pauzi.
Nasuprot tome, Mario Centeno, šef portugalske centralne banke i jedan od blažih zvaničnika ECB-a, doneo je drugačiji ton, primetivši da su se “desili neki pomaci predviđeni junskom projekcijom”.
Pad dublji nego što se mislilo
Njihovi govori došli su nakon objavljivanja izrazito nepovoljnih PMI izveštaja koji su pokazali da je pad privatnog sektora evrozone dublji nego što se mislilo ranije.
– Većina govornika ECB-a je naglasila da njihovi stavovi zavise od podataka. Ako podaci o realnoj ekonomiji pokažu pad, a inflacija ne bude viša od očekivanja, onda rastu šanse da će ECB u septembru napraviti pauzu – rekao je Schmieding iz Berenberga u mejlu u nedelju.
Nepovoljno kretanje PMI indeksa razuverilo je investitore koji su bili uvereni da će doći do još jednog podizanja. Tržišta novca i dalje očekuju da će ECB do kraja godine podići stope još jednom, ali su šanse za takav ishod sada na oko 80 odsto (ranije je podizanje predviđano sa stoprocentnom sigurnošću).
Efekte ovih poruka najdirektnije smo mogli da vidimo na kratkoročnom nemačkom dugu, čiji su prinosi porasli za tri bazna poena na 3,06 odsto.
Pored podataka o inflaciji i privrednom rastu pojedinačnih zemalja, komentari zvaničnika će takođe privući pažnju investitora nakon nedelja ćutanja tokom letnje pauze.
Nagel i njegov austrijski kolega Robert Holzman trebalo bi da govore u ponedeljak, dok će Tuomas Valimaki, finski zvaničnik koji prisustvuje sastancima Saveta guvernera, govoriti sledećeg dana.
Komentari članova Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel i Luisa de Guindosa biće objavljeni u četvrtak. Objavljivanje zapisnika sa julskog sastanka (takođe zakazano za četvrtak) isto tako može dati nagoveštaje o razmišljanju zvaničnika o njihovoj sledećoj odluci, koja će sadržati i nove kvartalne ekonomske prognoze.
Lagardova i njene kolege su izjavile da će te projekcije biti glavni element u njihovoj predstojećoj proceni o tome da li će dalje povećati stope ili ne.
Bio je to dobar govor…
Njen govor u Džekson Holu osvrnuo se na dugoročne strukturne promene, uključujući promene na tržištu rada, energetsku tranziciju i geopolitičke lomove, što znači da je predviđanje ekonomskih kretanja postalo izazovnije.
– Ne postoji već postojeći priručnik za situaciju sa kojom se danas suočavamo. Naš zadatak je da napravimo novi – rekla je ona.
Dok su Pauel i Cousin iz Bloomberg economicsa rekli da fokusiranje Lagarde na inflaciju potvrđuje njihov stav o povećanju stope sledećeg meseca, drugi nisu bili tako sigurni.
– Bio je to dobar govor. Međutim, očigledno je pažljivo konstruisan da uopšte ne pruža nove smernice – rekao je Erik Nielsen, glavni ekonomski savetnik u UniCreditu.
