Većina ljudi je čula za placebo efekat, ali malo ih je čulo za nocebo efekat, čak i u krugovima medicinskog osoblja. Nocebo efekat je sposobnost negativnog verovanja i očekivanja da prouzrokuje štetu, tj. negativan efekat, u organizmu
Prvi put je ovaj fenomen, koji je u stvari zli blizanac placebo efekta, dobio ime 1961. godine. Dok se kod placebo efekta postižu pozitivni rezultati tretmanom koji normalno ne bi trebalo da ima bilo kakav efekt (npr. šećerna pilula), nocebo efektom se kod pacijenta postiže obrnuti rezultat u zdravstvenom pogledu, usled očekivanja najgoreg. Ono što očekuje, nažalost, pacijent najčešće i dobije. Placebo efekt je vrlo moćan i bez obzira da li su lekar i pacijent svesni toga ili ne, on predstavlj a značajni dio isceljujućeg procesa kako u lečenju metodama drevnih kultura, tako i u modernoj medicini. Veliki broj medicinskog osoblja je iznenađujuće nezainteresovan za placebo efekat, iako im on ide u prilog. Možda je to zato što lečenje ne bi delovalo dovoljno naučno.Lekovi imaju svoju ulogu, ali razumevanje kako ljudski um obrađuje informacije je takođe vrlo bitno. Ako doktori ne žele da čuju o placebu, zamislite kako tek razmišljaju o nocebu i ideji da ono što kažu pacijentu može dovesti do toga da njihov pacijent postane još bolesniji! Naravno da uvek ima izuzetaka i sva sreća što raste broj lekara koji razmišljaju drugačije. Ni placebo, a pogotovo nocebo efekat nije dovoljno proučen, jer jednostavno još uvek nema načina da se naučno objasne ti fenomeni, iako ima mnogo naučno potvrđenih rezultata obe pojave. Takođe, farmaceutske kompanije nisu finansijski zainteresovane da se obavljaju ovakva proučavanja, jer se tu ništa ne može patentirati. Postoji još jedan dobar razlog za odbojnost prema izvođenju nocebo eksperimenta – činjenica da se veliki broj ljudi oseća onako kako im je sugerisano da će se osećati. Pošto se radi o zdravstveno negativnim efektima, moguće je da je i to uzrok nedovoljnog broja naučnih istraživanja.
Zašto smo podložniji negativnim sugestijama?
Nocebo efekt može nastati u nekoliko različitih situacija:
1. U direktnoj interakciji doktora ili stručnjaka i pacijenta, gdje svaka strana ima svoja očekivanja.
Što pacijent više veruje doktoru, to je uticaj nocebo efekta veći. Na primer – kad doktor kaže negativnu prognozu, ponekad čak i “smrtnu presudu” pacijentu, npr. “Ostaje Vam još 3 meseca života”, to se uglavnom i ostvari, čak i ako početna dijagnoza nije bila tačna!
2. Generalno verovanje i očekivanje pacijenta van terapeutske situacije.
3. Očekivanja i verovanja koja su nastala u određenim društvenim grupama.
Posmatranjem raznih naučnih istraživanja uticaja placeba i noceba, pokazalo se da je placebo efekt (verovanje da će se nešto pozitivno dogoditi) efikasan u proseku 33% -55%.Sa druge strane, nocebo efekt (verovanje da će se nešto negativno dogoditi) se pokazao efikasan sa zapanjujućih 55% -100%. To znači da smo dvostruko više podložni negativnoj sugestiji nego pozitivnoj!
Štetno je predviđati loše ishode
Reći nekom da su mu dani odbrojani je veoma pogubno, isto kao i obrazovati naciju u smislu da je normalno očekivati da se u određenim godinama očekuje neko oboljenje. Nažalost, takvih članaka ima svakodnevno u našoj štampi, a na još veću žalost, njih podržavaju izjave stručnjaka koji očito nisu svesni kakvu štetu nanose svom narodu, a kakvu uslugu čine farmaceutskim kompanijama. Uvek se sjećam što je govorio dr David Pesek, priznati svetski autoritet u oblasti emotivnog aspekta u iridologiji: kada nam neki lekar kaže da možemo očekivati neku bolest, jer je to u našoj porodici, treba da što pre pobegnemo od takvog lekara i potražimo drugog. “Nocebo efekt često izaziva fizičke promene, iako ti efekti nisu uzrokovani nikakvim fizičkim sredstvima”, kaže Irving Kirš, psiholog na Univerzitetu Konektikat, koji proučava načine na koji očekivanja deluju na ljudska iskustva.“Šta je uzrok? U mnogim slučajevima na ovo pitanje još uvek nema odgovora.”
Nekoliko primera nocebo efekta u kliničkim testovima
– Dobrovoljcima je u jednom eksperimentu rečeno da će im pustiti struju niskog napona kroz glavu i da to može izazvati glavobolju. Tokom eksperimenta nije puštena struja, a dve trećine dobrovoljaca je dobilo glavobolju.
– Grupi pacijenata u bolnici je data šećerna voda za koju su mislili da je sredstvo koje izaziva povraćanje. 80% grupe je povraćalo šećernu vodu.
– Istraživanje s aspirinom i drugim sredstvima koja razređuju krv je obavljeno u tri medicinska centra s neočekivanim rezultatima. Na dve lokacije pacijenti su upozoreni na moguće želučane tegobe koji su često kontraindikacija kod čestog uzimanja aspirina. Na trećoj lokaciji pacijenti nisu dobili takvo upozorenje. Kada su obrađivali rezultate eksperimenta, istraživači su se iznenadili kad su videli da su u dve grupe koje su bile upozorene na kontraindikacije one bile tri puta učestalije.
Preuzeto: Zdravahrana.com
