Čuvarkuća je jedna od najpopularnijih biljaka u narodnoj medicini, što opravdava i njen naziv na latinskom – “Sempervivum Tectorum” – “večno živa na krovu kuće”!
Narod je verovao da čuva kuću od groma, a naši stari su je redovno koristili kad nekog zaboli uvo. Njen blagotvorni sok može da pomogne kod upale, ali tradicija je i da se namaže na opekotine, ogrebotine i druge vrste povreda na koži.
Naučna istraživanja farmakologije su potvrdila da sastojci u soku čuvarkuće mogu da deluju antimikrobno i da imaju obećavajući efekat na bakterije koje izazivaju upalu uha.
Ukoliko koristite različita lekovita sredstva alternativne medicine, budite veoma oprezni, testirajte delovanje manjih količina i vodite maksimalno računa o higijeni. U narodu se čuvarkuća upotrebljavala za ublažavanje bola i svraba nakon uboda insekata, a čaj kod upornog bola u želucu.
On se priprema tako što se na šolju vrele vode stave dve kašičice usitnjenih listova čuvarkuće. Ostaviti da stoji dva sata, procediti i piti 1/4 čaše, 4 puta na dan pre jela. Za med od čuvarkuće, koji se koristi i za jačanje organizma, pomeša se 500 grama domaćeg meda i 300 grama listova čuvarkuće.
Na kožu čuvarkuća može dobro da deluje, jer je rashlađuje, zateže i omekšava istovremeno. Njeni debeli, zeleni listovi često se koriste kao zamena za aloe veru, koja je vrlo zastupljena u kozmetici i prirodnim maskama.
Lekari upozoravaju da ipak nema dovoljno istraživanja koja bi do kraja potvrdila sve efekte čuvarkuće. Zato je važno da ne maskirate simptome bilo kakvom prirodnom terapijom, već da se prvo ipak konsultujete sa svojim doktorom.
