Egipatska poznata arheološka nalazišta, uključujući Veliku sfingu i čuvene piramide, mogla bi da nestanu u narednih 100 godina usled klimatskih promena, upozoravaju naučnici.
Ekstremne vremenske prilike i podizanje nivoa mora ugrožavaju krhka istorijska nalazišta, a u opasnosti su i drevni hramovi u Luksoru i rimski amfitetar koji se nalazi nadomak Mediterana.
Niži delovi Aleksandrije, drugog najvećeg grada u Egiptu koga je 331. p.n.e. podigao Aleksandar Makedonski, naći će se pod vodom za 30 godina, procenjuju istraživači.
Plašim se da klimatske promene mogu da utiču na znamenitosti Aleksandrije i strahujem da će grad i delovi egipatske delte biti, ako se ovako nastavi, poplavljeni – rekao je Husein Abdel Basir, direktor Muzeja antikviteta u Biblioteci Aleksandrini.
Kako je rekao, zagađenje vazduha i sve ekstremniji vremenski uslovi uzimaju danak na lokacijama poput onih gde se nalaze piramide.
– Jedna trećina svih prirodnih nalazišta i jedna šestina svih lokacija kulturnog nasleđa je trenutno u opasnosti od klimatskih promena – dodao je.
Ukoliko se ništa ne preduzme, to će se do kraja ovog veka negativno odraziti na mesta od kulturnog i istorijskog značaja u Egiptu.
Egipatska vlada je odvojila oko 13 miliona evra za zaštitu tvrđave Kaitbeja koja datira iz 15. veka. Objekat je u riziku od obrušavanja usled obalske erozije i podizanja nivoa mora, pa je oko njega podignuto 4.700 betonskih blokova.
Egiptolog Zahi Havas, nekadašnji ministar za pitanja antikviteta, rekao je da su sva arheološka nalazišta koja se nalaze na otvorenom u opasnosti.
– Za 100 godina sve će ovo nestati zbog klimatskih promena – istakao je.
Ugrožena su značajna mesta i u drugim delovima sveta, poput Maču Pikčua u Peruu ili Tadž Mahala u Indiji.
Nestaće i pustinja?
Pojedina istraživanja sugerišu da će nestati i prepoznatljive egipatske peščane dine.
Klimatske promene će uveliko uticati na vetrove tako da će se potpuno izmeniti izgled pustinje.
Dine stvaraju vetrovi koji duvaju iz dva različita pravca, ali rade u tandemu. Međutim, vremenom će jedan od ovih vetrova znatno oslabiti što znači da će dine jednostavno biti oduvane.
Studija, predstavljena u naučnom magazinu “Nature”, ukazuje da bi posledice mogla da oseti i Velika Britanija jer se menjaju obrasci duvanja vetrova koji bi iz Zapadne Afrike mogli da donesu prašinu i pesak.
– Zapadni deo pustinje, zapadno od Nila, sadrži brojne prepoznatljive peščane dine koje su visoke i po nekoliko desetina metara. Zovu se seif dine (sef na arapskom znači mač) i imaju oblik koji podseća na arapske mačeve i sablje – rekao je Andreas Baas sa Kraljevskog koledža u Londonu.
One se nalaze blizu piramida, pa ih često turisti posećuju.
– Najverovatnije će se podeliti u male peščane dine i onda će nestati, iako će biti potrebne decenije da se promeni njihov oblik. Seif dine će najverovatno prestati da postoje i pejzaž će biti dosta drugačiji. A to će biti velika šteta jer se radi o veoma prepoznatljivim dinama. Ljudi uglavnom, kada razmišljaju o pustinjama, misle da je to predeo koji se ne menja, a naša istraživanja pokazuju da bi to u budućnosti moglo dosta da se promeni – rekao je Baas.
Govoreći o vetrovima koji stvaraju dine, objasnio je: “To je letnji protiv zapadnog vetra. U budućnosti će samo letnji vetar nastaviti da duva, a zimski će odumreti jer će se oluje u severnoj hemisferi premeštati bliže polovima, a onda Egipat neće više moći da iskusi takvo vreme. Sve te promene imaju veliki uticaj i na lokalne ekonomije, poljoprivredu i domaćinstva. Povećanje prašine će takođe uticati na zdravlje miliona ljudi širom sveta”.
Ovakvo pomeranje pustinja ima potencijala da ugrozi saobraćajnu infrastrukturu, industriju, poljoprivredu i naselja, pa bi čitava sela mogla da nestanu pod peskom.
