Kozje mleko se smatra prirodnim “lekom” posebno kada su u pitanju alergije i bolesti disajnih puteva.
Međutim, iako ima brojne prednosti u odnosu na kravlje, pedijatri apeluju da ga ne treba davati pre prve godine života.
Po čemu se razlikuje od kravljeg?
Najveća prednost je u tome što se kozije mleko brže i lakše vari za oko 40 minuta, dok za kravlje treba skoro tri sata. Kozje mleko ima neznatno manje laktoze od kravljeg, drugačiji sastav masnih kiselina omogućuje lakše podnošenje laktoze. Takođe je bogato više kalcijumom, kalijumom i vitaminom A. Ipak, kozje mleko siromašnije je folnom kiselinom, što kod dece može da uzrokuje anemiju.
Druga mana ovog mleka je što ima jako intezivan miris zbog čega ga deca često odbijaju. U tom slučaju možete prvo da probate sa uvođenjem fermentisanih proizvoda od kozjeg mleka, kao što su sir, jogurt i kefir. U tom obliku kozje mleko možete da dajete bebi već od osam meseci. Ona deca koja imaju teškoće sa varenjem kravljeg ili kozjeg punomasnog mleka, odlično reaguju na fermentisane proizvode.
Međutim kao samostalni mlečni obrok, kozje mleko se ne preporučuje pre godinu dana. Iako je svojim sastavom najsličnije majčinom mleku, nije preporučljivo kao glavni mlečni obrok, čak ni razređeno. Nedostaje mu vitamina B12 i folne kiseline koji su važni za detetov razvoj. Pedijatri se pridržavaju pravila da mleka životinjskog porekla ne treba davati malim bebama, ukoliko ne dojite do detetove prve godine najbolja opcija je adaptirano mleko.
