Pitale smo fizioterapeutkinju Snežanu Milanović da li treba da obuvamo nehodajuće cipele bebama koje nisu prohodale, i šta možemo da im obujemo umesto obuće.
“Dok dete ne počne samostalno da hoda ne treba mu obuvati bilo kakvu obuću. Najbolje je da bude boso ako je dovoljno toplo ili u čarapama. Kada počne da se uspravlja i stoji, ako je pod klizav može da ima neklizajuće čarape ali nije neophodno”, rekla nam je Snežana, a onda objasnila i kako obuća ometa motorički razvoj deteta:
“Bilo kakva obuća dok dete puzi dovešće do toga da odiže stopala što remeti položaj stopala koja treba da budu na podu pri puzanju. Pri uspravljanju će takođe obuća da otežava pravilno izvlačenje noge i ustajanje sa iskorakom. Deca koja su to pravilno radila pokvariće ovu šemu ako imaju cipele. Dok dete sedi u ovoj fazi razvoja, obuća na nogama će svojom težinom da vuče stopala u stranu i za neko vreme to će dovesti do nepravilnog položaja stopala. Dete koje nije prohodalo samostalno a ima cipele dok ustaje, stoji i pravi bočne korake ne može to da radi lako jer obuća ograničava pokrete u skočnim zglobovima.”
Kada su u pitanju deca koja tek prohodavaju, nikako im ne treba obuvati nehodajuće cipele jer mogu da utiču na dalji razvoj hoda.
“Nehodajuće cipele ne treba koristiti u fazi prohodavanja, to znači da dete hoda samostalno bez držanja ali još uvek ne onako kako će hodati kroz nekoliko meseci i kako će hodati kasnije, pa i u odraslom dobu. Tada se formira šema hoda u mozgu koja se automatizuje, ostaje trajno i jako je teško menjati je kasnije. Sve što ometa normalan razvoj hoda, vođenje za ruke, razna pomagala, prerano obuvanje cipela uzrok je većine nepravilnosti koje vidimo kasnije kod dece i odraslih”, zaključila je fizioterapeutkinja.
