Situacija na Južnom Kavkazu ponovo je postala napeta pošto je dugogodišnji sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Karabaha na ivici da eskalira u još jedan rat.
Skoro svaki dan dve strane otvaraju vatru jedna na drugu i razmenjuju optužbe. Prošlog vikenda Baku je izvestio da je Jermenija pucala na azerbejdžansku vojsku, dok je samo nekoliko sati kasnije Jerevan saopštio da su njegove snage napadnute. Azerbejdžan je u utorak pokrenuo “antiterorističku operaciju” lokalnog karaktera u Nagorno-Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka, saopštilo je Ministarstvo odbrane, navodeći da su ove mere preduzete zbog sistematskog granatiranja Oružanih snaga Jermenije, kao i zbog nastavka miniranja teritorije.
Događaji se odvijaju u pozadini zajedničkih vojnih vežbi Jermenije sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje će trajati do 20. septembra.
EU se takođe umešala u situaciju i aktivno vodi razgovore i sa Jerevanom i sa Bakuom, a Moskva smatra da je Brisel odgovoran za eskalaciju sukoba u regionu.
Šta je bilo okidač?
Tokom proteklih nekoliko godina Baku i Jerevan su više puta razgovarali o potpisivanju mirovnog sporazuma kojim bi se zvanično utvrdile granice dve zemlje. Pre samo nekoliko meseci predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da „praktično nema ozbiljne prepreke za mirovni sporazum” i da je „siguran da mirovni sporazum može biti potpisan u bliskoj budućnosti“.
Međutim, ranije ovog meseca sukob između dve zemlje ponovo je eskalirao. Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da su 1. septembra azerbejdžanske oružane snage „pokrenule još jednu provokaciju“ u oblasti Sotk-Hoznavar u provinciji Sjunik na jugu Jermenije i da su ubijena tri jermenska vojnika.
Baku je, međutim, tvrdio da je jedan od njegovih vojnika ranjen u vatri sa jermenske strane. Kasnije je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo da su Oružane snage Jermenije koristile dron da napadnu azerbejdžansku vojsku na granici i da su još dva vojnika ranjena.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana takođe je saopštilo da je Jerevan napao azerbejdžansku vojsku koristeći minobacače, artiljeriju i bespilotne letelice.
Obe strane su jedna drugu optuživale za otežavanje situacije. Baku je tvrdio da jermenska strana objavljuje lažne informacije i pokušava da „formira lažno mišljenje u međunarodnoj zajednici kako bi pripremila teren za još jednu provokaciju“.
Sve veće tenzije
Nekoliko dana kasnije na internetu su se pojavili video-snimci koji prikazuju ogromne kolone azerbejdžanske vojne opreme kako se kreće ka granici sa Jermenijom, što je izazvalo aktivne diskusije. Pašinjan je insistirao da Azerbejdžan gomila vojne snage na granici i u regionu Karabaha, dok navodno nastavlja da polaže pravo na suverenu teritoriju Jermenije. Takođe je naveo, kako je rekao, sve veći broj antijermenskih izjava koje podstiču mržnju u azerbejdžanskoj štampi i na propagandnim platformama.
Prema Pašinjanu, situacija na granici je „eksplozivna“. On je pozvao globalnu zajednicu da preduzme hitne mere kako bi sprečila dalju eskalaciju sukoba.
U međuvremenu, azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova opisalo je izjave o koncentraciji azerbejdžanskih snaga na granici kao „političku manipulaciju“. Azerbejdžanske diplomate su primetile da „nastavak vojno-političkih provokacija Jermenije, tekuće tvrdnje Jermenije, uključujući njenog premijera koji je protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta Azerbejdžana, i nepovlačenje jermenskih oružanih snaga sa teritorija Azerbejdžana, suprotno obavezama, predstavljaju stvarnu pretnju bezbednosti u regionu“.
– Da bi uspostavila mir i bezbednost u regionu, Jermenija mora da odustane od svojih teritorijalnih pretenzija prema Azerbejdžanu, stane na kraj vojnim i političkim provokacijama i zaustavi prepreke uspešnom ishodu pregovaračkog procesa o mirovnom sporazumu – poručilo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana.
Uzrok sukoba
Sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko Karabaha, teritorije koja pravno pripada Azerbejdžanu, ali je uglavnom naseljena Jermenima, traje već nekoliko decenija.
Poslednjih godina SSSR-a uticaj centralnih vlasti je oslabio i u regionu su izbili etnički sukobi, kao i u drugim udaljenim delovima ogromne zemlje. Ovi sukobi su ubrzo prerasli u krvave obračune. Autonomna oblast Nagorno-Karabah proglasila je 1988. godine otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Poslednjih meseci postojanja Sovjetskog Saveza proglašena je Republika Nagorno-Karabah (NKR), ali je nije priznala nijedna država članica UN, čak ni Jermenija. Teritorijalni spor je doveo do oružane konfrontacije između kasnije nezavisne Jermenije i Azerbejdžana, a sukob je do danas ostao nerešen.
Tokom vojnog sukoba 1992-1994. Baku je izgubio kontrolu nad Karabahom i sedam susednih okruga. Ovo je omogućilo Jermeniji da brani „nezavisnost“ samoproglašene NKR i stvori takozvani „pojas bezbednosti“ oko Karabaha. Prema različitim procenama, u oružanom sukobu na azerbejdžanskoj strani je stradalo 4.000-11.000 ljudi, a na jermenskoj oko 5.000-6.000 ljudi. Poslednjih 30 godina postojao je stalni pokušaj rešavanja situacije u okviru OEBS-ove Minsk grupe (u kojoj su Rusija, SAD i Francuska), i tokom sastanaka između predstavnika Jermenije i Azerbejdžana, ali to nije dalo rezultate.
Situacija se promenila tokom Drugog rata za Nagorno-Karabah, koji je počeo u septembru 2020. Tokom 44 dana aktivnih neprijateljstava Azerbejdžanci su uspeli da preuzmu kontrolu nad značajnim delom svojih teritorija južno od Karabaha i strateški važnim gradom Šušom. Kontrola nad ovim gradom je značila da su dalji pokušaji da se rat nastavi praktično besmisleni.
Rat je završen 9. novembra 2020. godine kada su ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan potpisali zajedničku izjavu o potpunom prekidu neprijateljstava u Karabahu. Prema dokumentu, Baku je povratio kontrolu nad većinom teritorija koje je izgubio 1990-ih, a ruske mirovne snage su raspoređene duž linije kontakta i u koridoru Lačin, koji povezuje Jermeniju sa nepriznatom NKR.
Ipak, mirovni sporazum između Jermenije i Azerbejdžana do danas nije potpisan.
Nepoštovanje postignutog dogovora
Azerbejdžan je u martu prošle godine predložio pet uslova za mirovni sporazum sa Jermenijom: uzajamno priznavanje državnih granica, potvrđivanje odsustva teritorijalnih pretenzija, uzdržavanje od upotrebe vojne sile i pretnji silom, demarkaciju jermensko-azerbejdžanske državne granice i otvaranje transportnih komunikacija. Između ostalog, ovo je uključivalo otvaranje koridora Zangezur – rute koja bi prolazila kroz jermensku provinciju Sjunik i povezivala Baku i zapadne regione zemlje sa eksklavom Nahčivan. Put bi se tada protezao dalje do Turske i vremenom bi izveo Jermeniju iz transportne izolacije u kojoj se našla od Prvog rata za Nagorno-Karabah.
Trilateralna izjava o prekidu vatre od 9. novembra 2020. uključuje paragraf u kom se navodi da će ruski graničari kontrolisati koridor Zangezur. Potpisivanjem dokumenta, Azerbejdžan, Jermenija i Rusija složile su se da koridor bude eksteritorijalni.
Uprkos tome, Jermenija je počela da bojkotuje projekat, posmatrajući ga kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. Jermenske vlasti su objasnile da su njihovi strahovi zasnovani na povremenim primedbama Azerbejdžana da je provincija Sjunik istorijska azerbejdžanska zemlja. Pašinjan je u julu izjavio da „Jermenija nikada, ni usmeno ni pismeno, nije preuzela nikakvu obavezu koridora i neće prihvatiti takvo tumačenje“.
Kada je projekat Zangezurskog koridora defakto zamrznut, Azerbejdžan se fokusirao na drugu transportnu arteriju obezbeđenu trilateralnim sporazumom: koridor Lačin, koji povezuje nepriznatu NKR sa Jermenijom.
Od zime 2022-2023. Baku je izdao niz „upozorenja“ o neprihvatljivosti odlaganja mirovnih pregovora, dok je Jermenija tvrdila da je Karabah pao pod „blokadu“. Vlasti nepriznate NKR okrivile su Baku za prekid isporuke prirodnog gasa, jedinog izvora toplote za hiljade civila. Jermenija je tada optužila Azerbejdžan da blokira pristup brojnim kamionima sa humanitarnom pomoći.
Azerbejdžan negira odgovornost za „blokadu“, a lokalni mediji prikazuju automobile jermenskih registarskih oznaka koji se kreću u oba smera. Osim toga, azerbejdžanske vlasti su ponudile da prevoze hranu i lekove alternativnim putem.
Međusobne optužbe
Dok Jermenija optužuje Azerbejdžan da je izazvao humanitarnu krizu u Karabahu, Azerbejdžan optužuje Jermeniju da sabotira sporazume.
Štaviše, i dalje je nerešen problem neazerbejdžanskih vojnih formacija stacioniranih u Karabahu, čije je povlačenje predviđeno tripartitnim sporazumom.
– Iako je Jermenija bila prinuđena da prizna Karabah kao deo Azerbejdžana, još uvek postoje ostaci jermenskih oružanih snaga na teritoriji Azerbejdžana, gde su privremeno stacionirane ruske mirovne snage – rekao je Alijev u julu.
Jermenski premijer Pašinjan je odgovorio da u Karabahu više nema predstavnika jermenskih oružanih snaga, ali da je tamo i dalje stacionirana Odbrambena vojska Arcaha (jermenski naziv za Karabah). Prema Pašinjanu, Odbrambena vojska Arcaha nije raspuštena zbog politike Bakua. Takođe je naveo da mirovni pokušaji Jermenije nisu naveli Azerbejdžan da preduzme bilo kakve simetrične korake. Na primer, prema rečima Pašinjana, Jerevan je Bakuu predao mape minskih polja, što je omogućilo Azerbejdžanu da započne veliki rad na uklanjanju mina.
Svi ovi faktori ne samo da sprečavaju mogućnost sklapanja mirovnog sporazuma, već doprinose eskalaciji sukoba. Na granici Jermenije i Azerbejdžana trenutno je veoma opasna situacija, kaže Nikolaj Silajev, viši istraživač Centra za pitanja Kavkaza i regionalne bezbednosti MGIMO.
– Situacija je eksplozivna, ali nije sve izgubljeno. Da bi se deeskalirala, potrebno je ispuniti sve uslove tripartitnih deklaracija, počev od deklaracije potpisane u novembru 2020. Ne vidim drugi način da se očuva mir – rekao je analitičar za Raša tudej.
Spoljni uticaj
U međuvremenu, odnosi između Moskve i Jerevana, koji se okrenuo Zapadu za podršku i pre nego što je došlo do eskalacije, drastično su se pogoršali. U januaru su ministri spoljnih poslova EU odobrili stvaranje civilne misije EU u Jermeniji kako bi „promovisali deeskalaciju na Kavkazu“. Navedeni cilj je povećanje stabilnosti i poverenja u pograničnim oblastima Jermenije i stvaranje ambijenta pogodnog za normalizaciju odnosa između Jermenije i Azerbejdžana. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj istakao je da uspostavljanje misije EU u Jermeniji „pokreće novu fazu u angažovanju EU na Južnom Kavkazu“.
Ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov imali su 1. maja prvi sastanak posle dugo vremena, u organizaciji američkog državnog sekretara Entonija Blinkena u blizini Vašingtona.
Nisu predložene nikakve konkretne akcije po pitanju „blokade“. Bez obzira na to, američka strana je zahtevala deblokadu koridora, nadajući se da će dugoročno dobiti podršku Jerevana.
Moskva je primetila taj gest i otvoreno je negodovala, videvši u tome želju Zapada da reši konflikt pod sopstvenim uslovima.
– Još nema drugih zakonskih osnova koji bi doprineli rešavanju situacije, tako da nema apsolutno nikakve alternative ovim tripartitnim dokumentima. Znamo i da postoje razni pokušaji koji potkopavaju temelje nagodbe, koji možda neće dati rezultate u budućnosti – rekao je u maju Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Do početka septembra kontradikcije su se pojačale. One su pokrenute saopštenjem Ministarstva odbrane Jermenije u vezi sa planovima za održavanje zajedničkih američko-jermenskih vojnih vežbi „Orao partner 2023“ u centru za obuku Zar sredinom septembra.
Ovome je prethodio intervju koji je dao jermenski premijer Nikol Pašinjan listu „La Republika”. U razgovoru sa francuskim novinarom političar je rekao da Rusija nije voljna da reši krizu i ukine „blokadu“ Karabaha. Štaviše, Pašinjan je rekao da su mirovne snage nesposobne da ispune svoju misiju kada je u pitanju obezbeđenje civilne bezbednosti i suprotstavljanje planovima Bakua da proširi kontrolisanu teritoriju.
Ove izjave Rusija nije ignorisala. Kao odgovor na premijerovu izjavu, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je „blokadu“ Karabaha „posledicom njegovih sopstvenih akcija“. Ona je takođe nazvala jermenskog lidera „lošim igračem“ koji pokušava da krivicu za trenutnu situaciju prebaci na svog istorijskog saveznika.
– Ono što Pašinjan radi očigledno provocira trenutnu situaciju. Ne znam zašto to radi. Možda su ga tako učili loši momci iz Evropske unije – rekao je za RT Aleksej Martinov, direktor Međunarodnog instituta novoosnovanih država.
