Nekadašnji, a možda i budući američki predsednik Donald Tramp je, opaskom da ne bi branio od Rusije NATO zemlje koje ne odvajaju dovoljno za svoju vojsku, digao buru u Evropi i pokrenuo izjave o neraskidivoj solidarnosti među zemljama.
“Jedan od predsednika jedne velike države je ustao i pitao: Gospodine, ako ne plaćamo, a napadne nas Rusija, da li ćete nas zaštititi? Niste platili? Prestupnik ste. Ne bih vas štitio, čak bi ih ohrabrio da vam urade šta god žele”, rekao je Tramp pristalicama tokom mitinga u Južnoj Karolini, nazivajući zemlje koje ne ulažu minimum dva procenta BDP-a u odbranu “delinkventima”. Pretpostavlja se da je mislio na Nemačku, koja je prema procenama iz jula 2023. trošila na odbranu 1,57 odsto BDP-a.
Sa druge strane Atlantika, njegove reči ipak treba tumačiti u kontekstu predsedničke kampanje, a ne geopolitičke “partije šaha”, imajući u vidu da je otklon prema Alijansi i intervencijama u inostranstvu popularan među pristalicama “Amerika na prvom mestu” (America first) ideologije.
Taj Trampov stav nije ništa novo, pa se on i tokom svog mandata u Beloj kući žalio na evropske saveznike zbog toga što zavise od Amerike u svojoj odbrani. Prema memoarima Trampovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, kojeg je Tramp otpustio, tadašnji američki predsednik je 2018. bio jako blizu povlačenja SAD iz NATO.
Te godine je Tramp pričao kako je NATO poput firme koja je išla ka bankrotu dok se on nije pojavio.
“Otišao sam u NATO i NATO je u suštini bio pred gašenjem jer ljudi nisu plaćali, išao je nadole”, kazao je tada Tramp, poredeći Alijansu sa biznisom u svom stilu, prenosi AP.
Tom prilikom je rekao kako je čak i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg priznao da pre njegovog dolaska nije bilo dovoljno novca u kasi saveza.
“Rekao je da ne možemo da prikupimo novac dok ne dođe predsednik Tramp. I rekao je da smo prošle godine prikupili 44 milijarde dolara. A ove godine novac pljušti… Dakle, suština je da zemlje NATO-a sada plaćaju mnogo više novca”, kazao je pre šest godina Tramp.
Međutim, treba pojasniti da se propisani minimum od dva posto BDP-a ne odnosi na uplate direktno u NATO već na sopstvenu vojnu potrošnju. Članice imaju obavezu da uplaćuju novac u pretežno administrativni NATO budžet, koji nema veze sa pojedinačnom nabavkom naoružanja država.
Kada govorimo o nabavci oružja, potrošnja na odbranu u Evropi porasla je za 13 procenta tokom 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini, na 345 milijardi dolara. Oko polovine novca za nabavku vojne opreme odlazi na američko oružje i drugu tehniku. To naravno pogoduje američkoj vojnoj industriji, koja NATO saveznike snabdeva izuzetno skupom opremom, poput aviona F-35, koji prosečno koštaju oko 82,5 miliona dolara.
Deo zarade američki giganti poput Boinga i Lokhid Martina ulažu u lobiranje političara preko raznih “tink tenkova”, ili aranžmana kao što su otvaranje fabrika za određene delove u državama i okruzima koji imaju probleme sa nezaposlenošću, čime poboljšavaju rejting tamošnjih kongresmena i senatora, koji “u znak zahvalnosti” glasaju za veće vojne budžete.
Ipak, kao glavni stub odbrane Evrope često se spominje famozni Član 5 NATO povelje prema kojem je 31 zemlja članica obavezna da tretira svaki napad na jednu od njih kao napad na sve.
“Ako dođe do takvog oružanog napada, svaka od njih će, u vršenju prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, priznatog članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći strani ili stranama koje su tako napadnute tako što će odmah, pojedinačno i u dogovoru sa drugim Stranama, akcijama koje smatra neophodnim, uključujući upotrebu oružane sile, za obnavljanje i održavanje bezbednosti severnoatlantskog područja”, piše u tekstu NATO povelje, ali se oružani sukob spominje samo kao jedna opcija, a ne automatski ishod napada na zemlju članicu.
Procena je da 11 članica potpuno ispunjava obaveze
Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir je da sve NATO članice koje se graniče sa Rusijom već troše više od dva posto BDP-a, dok su one koje “zabušavaju” uglavnom daleko od potencijalne linije fronta, poput Španije, Francuske, Italije, Luksemburga… Ključni američki saveznik je Poljska, koja prema projekcijama Ministarstva odbrane, ove godine namerava da potroši između 3,1 i 4,2 odsto BDP-a na vojni budžet.
Među 11 članica za koje se veruje da ispunjavaju cilj je i nuklearna sila Velika Britanija, ali više nije četvrta na listi potrošnje i pala je na deseto mesto, odmah ispred Slovačke (2,03 %).
Po potršnji, posle Poljske (3,9 %) i SAD (3,49 %) prednjače Estonija (2,73%), Litvanija (2,54%), Finska (2,45%), Rumunija (2,44%), Mađarska (2,43%) i Letonija (2,07%).
Zemlje koje ne dostižu cilj alijanse su Francuska (1,90%), Crna Gora (1,87%), Severna Makedonija (1,87%), Bugarska (1,84%), Hrvatska (1,79%), Albanija (1,76%), Holandija (1,70%) ), Norveška (1,67%), Danska (1,65%), Nemačka (1,57%), Češka (1,50%), Portugal (1,48%), Italija (1,46%), Kanada (1,38%), Slovenija (1,35%) , Turska (1,31%), Španija (1,26%), Belgija (1,13%) i Luksemburg (0,72%).
Bošković: Mogući su mali pomaci, ali nikako preokret za 180 stepeni
Vojni analitičar Petar Bošković smatra da je Trampova izjava samo deo predsedničke kampanje u koju je uveliko ušao, te da bez obzira na realnu moć pozicije predsednika ona nije tolika da on tek tako može da u potpunosti preokrene spoljnu politiku.
“Nema toliku moć kao što bi Tramp hteo i želeo da predstavi iz prostog razloga što imate Kongres i imate vladu. Amerika ne menja takvu politiku, pa makar bio i da ne kažem Miki Maus predsednik države. To je jedna od njegovih, da ne kažem spinovanja, ali bombastičnih izjava. Tu može doći do promene, to ne sporim, ali te promene su na nivou procenata, a ne na nivou 180 stepeni”, kazao je Bošković za Euronews Srbija.
Ti mali pomaci se prema njemu mogu ogledati u otklonu prema nekoj politici, umirujućim tonovima i ne tako agresivnom marketinškom nastupu koji Amerika obično ima u odnosima sa državama koje smatra neprijateljskim.
“Amerika ništa ne radi i ne kreće bez jedne medijske operacije. Medijske operacije su bukvalno i po NATO standardu, tako da to može biti malo ublaženo. Ali da se u principu promeni, to je na nivou neverovatnog”, smatra analitičar.
Moguća posledica Trampovog povratka u Belu kuću bilo bi povlačenje dela američkih trupa iz Evrope, ali prema Boškoviću, potpuno je nerealno da budu napuštene NATO baze u Evropi.
“Ukoliko povlači određene trupe, na njihovo mesto će doći neko drugi. NATO određene položaje koje je već zauze, a pre svega mislim na baze, teško zatvara. Jedna stvar je povlačenje iz Avganistana, a druga stvar je povlačenje iz Evrope. Možete misliti da NATO napusti Bondstill zato što je došao Trump ili bazu u Bosni?” kazao je analitičar, dodajući da je to potpuno nerealno.
Milić: Zemlje najbliže Rusiji već troše više od dva odsto
Spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić iz organizacije “Novi treći put”, slaže se da je Trampova izjava više usmerena prema političkoj kampanji i dodaje da ona nije više utemeljena na stvarnoj situaciji u zemljama koje su najbliže Rusiji.
“Nema utemeljenja zato što sve države koje su u blizini komšiluka Rusije danas, ako gledamo potrošnju iz 2024. godine, troše preko dva odsto BDP-a na odbranu. Znači i Finska i Rumunija i tri baltičke države i Poljska. Mnogi od njih, uključujući Poljsku i Baltičke države, su to povećavale još dok je Trump bio na vlasti. Tako da danas, zapravo sve države koje su u blizini Rusije ispunjavaju tu obavezu. Čak neke i mnogo više, kao što recimo Poljska koja je trošila skoro 4 odsto BDP-a, a koja je i najveća u ruskom neposrednom komšiluku. To je jedan element. Istina je da države poput Italije, Španije, Nemačke i drugih zapadnoevropskih država ne troše još uvek dva odsto. Francuska je blizu, Britanija preko dva posto. Tako da možda se može reći da je njegova tvrdnja više populistička nego što je utemeljena u realnosti” rekao je Milić za Euronews Srbija.
Analitičar kaže da su Trampove tvrdnje možda bile validne 2016. ili 2017. kada je bio na vlasti, ali da se ulaskom Ukrajine u odbrambenu konfiguraciju Evrope mnogo toga promenilo.
“Sada su uključene države poput Ukrajine i evropske države, koje sada konačno ozbiljnije shvataju pitanje odbrane. Povećao se broj njih koji troše iznad 2 odsto, svi u komšiluku Rusije troše iznad 2 odsto, uključujući čak i Švedsku koja još formalno nije potpisala, ali će uskoro, a već sada troši 2 odsto. Tako da evropske države sada ozbiljnije shvataju bezbednosne pretnje i u skladu sa tim deluju”, smatra Milić i dodaje da su Trampove kritike u ovom momentu zastarele.
Izlivi solidarnosti među evropskim liderima
Trampova izjava pokrenula je izlive solidarnosti među evropskim liderima, koji su pozvali na veće jedinstvo i vojnu saradnju širom kontinenta.
“Ne postoji alternativa partnerstvu između Evrope, NATO i SAD za suočavanje sa sve većim bezbednosnim rizicima”, izjavio je u Parizu poljski premijer Donald Tusk.
Poljski premijer, koji se pridružio predsedniku Makronu na radnom ručku u Jelisejskoj palati, rekao je da njegova poseta ima cilj da “revitalizuje odnose Poljske sa najvažnijim evropskim partnerima”, preneo je AP.
“Evropa mora da postane siguran kontinent, a to znači da EU, Francuska i Poljska moraju da postanu zemlje koje su jake i spremne da brane svoje granice, svoju teritoriju i da brane i podržavaju svoje saveznike i prijatelje izvan Evropske unije. Verovatno ovde u Parizu reči iz ‘Tri musketara’ Aleksandra Dime najjasnije odjekuju: Svi za jednog i jedan za sve”, rekao je on.
