Moćni AI alati će uskoro biti dostupni širim masama.
Microsoft navodno planira investiciju od 10 milijardi dolara u OpenAI, startap koji je kreirao viralni četbot ChatGPT, i planira da ga integriše u Office proizvode i Bing pretragu. Tehnološki gigant je već uložio najmanje milijardu dolara u OpenAI. Neke od ovih funkcija bi mogle da se pojave već u martu, navodi The Information.
Ovo je velika stvar. Ako sve prođe uspešno, to će doneti moćne AI alate masama.
To su verovatno dobre vesti ako i vi, poput mene, smatrate da je kreiranje PowerPoint prezentacija i odgovaranje na mejlove dosadno.
Počnimo sa onlajn pretragom, aplikacijom koja je dobila najviše pokrivenosti i pažnje. Popularnost ChatGPT-a je uzdrmala Google, koji, kako se izveštava, posmatra ChatGPT kao “code red” za svoj sveprisutni pretraživač.
A kao što smo već napomenuli, Microsoft će navodno integrisati ChatGPT u svoj Bing pretraživač.
Mogao bi da funkcioniše kao front end za Bing koji odgovara na pitanja ljudi na prirodnom jeziku. Pretraga pomoću veštačke inteligencije može značiti da kada nešto pitate, umesto da dobijete listu linkova, dobijate ceo pasus sa odgovorom.
Međutim, postoji dobar razlog zašto Google već nije ugradio sopstvene moćne jezičke modele u pretragu.
Modeli kao što je ChatGPT imaju ozloglašenu tendenciju da izbacuju pristrasan, štetan i faktički netačan sadržaj. Sjajni su u stvaranju jezika koji se čita kao da ga je napisao čovek. Ali oni nemaju pravo razumevanje šta stvaraju, i iznose i činjenice i neistine sa istim visokim nivoom samopouzdanja.
Kada ljudi danas potraže informacije na mreži, njima je predstavljen niz opcija i oni mogu suditi sami koji su rezultati pouzdani. AI za ćaskanje kao što je ChatGPT uklanja taj sloj “ljudske procene” i primorava ljude da rezultate prihvataju kao apsolutno tačne, iako često to nisu. Ljudi možda neće ni primetiti kada ovi sistemi veštačke inteligencije generišu pristrasan sadržaj ili dezinformacije – a zatim ih dalje šire.
Kada je upitan, OpenAI je bio zagonetan o tome kako obučava svoje modele da budu tačniji. Portparol je rekao da je ChatGPT bio demo istraživanja i da je ažuriran na osnovu povratnih informacija iz stvarnog sveta. Ali nije jasno kako će to funkcionisati u praksi, a tačni rezultati će biti presudni ako Microsoft želi da ljudi prestanu da “guglaju” stvari.
U međuvremenu je verovatnije da ćemo videti da će aplikacije kao što su Outlook i Office dobiti veštačku inteligenciju. Potencijal ChatGPT-a da pomogne ljudima da pišu tečnije i brže mogao bi biti Microsoftova “ubilačka” aplikacija.
Jezički modeli bi mogli da se integrišu u Word kako bi ljudima olakšali da sumiraju izveštaje, pišu predloge ili generišu ideje. I nije sve zasnovano samo na rečima. Microsoft je već rekao da će koristiti OpenAI-ov DALL-E za kreiranje slika i za PowerPoint prezentacije.
Takođe nismo daleko od dana kada će veliki jezički modeli moći da odgovaraju na glasovne komande ili da čitaju tekst, kao što su e-poruke.
Ali evo važnog pitanja koje ljudi ne postavljaju dovoljno: da li je to budućnost koju stvarno želimo?
Previše slepo usvajanje ovih tehnologija i automatizovanje naših komunikacija i kreativnih ideja moglo bi da dovede do toga da ljudi izgube sposobnost da budu bolji od mašina.
Jezički modeli takođe odlično kopiraju. Svaki pojedinačni prompt unesen u ChatGPT ga dodatno obučava. U budućnosti, kako su ove tehnologije dodatno ugrađene u naše svakodnevne alate, oni mogu da nauče naš lični stil, a mogu nas čak i manipulisati da kupujemo određene stvari ili da se ponašamo na određeni način.
Takođe je nejasno da li će ovo zaista poboljšati produktivnost, jer će ljudi i dalje morati da uređuju i još jednom provere tačnost sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. Alternativno, postoji rizik da će mu ljudi slepo verovati, što je poznat problem sa novim tehnologijama.
Fakulteti već imaju problema sa ChatGPT-om, jer ga mnogi studenti koriste za pisanje radova. Umetnici imaju problem sa drugom veštačkom inteligencijom, jer za kraće vreme i često na bolji način može stvoriti umetnost.
Kada ovi alati budu postali dostupni široj masi, postoji šansa da će mnogi poslovi jednostavno biti “obrisani”, ali kao i sa svim tehnologijama to je ozbiljan mač sa dve oštrice i možda nešto čemu ne bi trebalo da težimo.
