Kordunaška samica je posebna vrsta tog žičanog instrumenta i karakteristična je za Srbe sa Korduna. U Čonoplji kod Sombora je centar za sviranje tog tradicionalnog instrumenta. Uskoro će početi procedura da se ona proglasi nematerijalnim kulturnim dobrom.
Postoji više vrsta samica, u zavisnosti od kraja u kome se svira. Kordunaška samica ima četiri žice, koje su jednake debljine. Štimaju se dve i dve.
“Ima neki taj specifičan zvuk, specifičan melos. Interesantno je da nema neki određeni štim, nego svaki tamburaš po mogućnostima svojim glasom šteluje sebi instrument”, objašnjava Dragan Bajić, učitelj samice.
Dragan je, kao tamburaš, samicu zavoleo uz čuvenog deda Lazu iz Čonoplje. Danas on svoje znanje prenosi na mlađe generacije.
“Kad se uči, malo je tu teže, ali uglavnom nije. Kad se navežba, onda nije”, kaže Maša Sekulić, samičarka.
“Osećam se kao da, ako mi to radimo, da će duže da opstaje”, dodaje Mila Sekulić, samičarka.
U Čonoplji su prethodnih godina organizovani kampovi, gde se učilo sviranje na samici, ali i drugim tradicionalnim instrumentima.
“Treba, naravno, uvek da se priključe novi, jer nikad dosta mladih. Pogotovo u današnje vreme, kad je to ovako malo sramota, što se kaže, i svi se stide toga”, objašnjava Nevena Basara, takođe samičarka.
Kampovi su rezultirali interesovanjem da se kordunaška samica uvrsti u nematerijalno kulturno dobro.
“To bi bio naš najveći uspeh, jer onda smo sigurni da će biti zapisa, da će biti snimaka, da će biti onima lakše, koji dolaze”, ističe Milka Bosnić, predsednica KUD “Vuk Karadžić” iz Čonoplje.
Podmlatka ima, ali iz društva kažu, da su vrata otvorena za sve koji žele da se upoznaju sa tradicijom.
