Ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za mir biće objavljen 8. novembra, svega tri sedmice pre nego što se svetski lideri okupe na klimatskom samitu. To je, ujedno, jedan od razloga zbog kog analitičari ocenjuju da bi ovo mogla da bude godina švedske klimatske aktivistkinje Grete Tunberg.
Među nominovanima su beloruska političarka Svetlana Tihanovska i najžešći kritičar Kremlja Aleksej Navaljni, ali oni koji pomno prate rad Nobelovog komiteta tvrde da je najbolji način za predviđanje – sagledati koja su najaktuelnija globalna pitanja jer će se time baviti i petočlani komitet.
Kako dalje navodi Rojters, klimatski samit je zakazan za početak novembra u Škotskoj i posvećen je globalnom zagrevanju, a naučnici smatraju da je to poslednja šansa za utvrđivanje obavezujućih ciljeva za smanjenje emisije štetnih gasova u narednoj dekadi, da bi rast temperature bio zadržan ispod 1,5 stepeni celzijusa, čime bi se izbegla opšta klimatska katastrofa.
To bi moglo da ukaže na švedsku klimatsku aktivistkinju Tunberg, koja bi sa 18 godina postala drugi najmlađi dobitnik u istoriji, posle Pakistanke Malale Jusufzai.
Dodela nagrade Navaljnom ili Tihanovskoj, ističe Rojters, bilo bi odjek hladnog rata, kada su nagrade za mir i književnost dodeljene istaknutim sovjetskim disidentima poput Andreja Saharova ili Aleksandra Solženjicina.
Svetlana Tihanovska
Tihanovska je bivša profesorka engleskog jezika, i supruga poznatog beloruskog blogera i aktiviste Sergeja Tihanovskog, koji se trenutno nalazi u zatvoru.
Ona se prošle godine kandidovala na predsedničkim izborima na Belorusiji, a kao razlog za kandidaturu navela je upravo to što je njen suprug uhapšen.Tako je, i van svoje zemlje, postala simbol protesta protiv diktaturskih režima.
“Mnogi opozicioni političari i aktivisti su uhapšeni pred izbore, između ostalog i moj suprug. Uhapšeno je na hiljade muškaraca, tako da su se na prvoj liniji protesta našle žene”, rekla je tada.
Na izborima joj je konkurent bio Aleksandar Lukašenko, trenutni beloruski predsednik, a protesti koji su se održavali protiv njega i u njenu podršku, najveći su u istoriji te zemlje.
Posle izbora koje je izgubila, a za koje je kasnije tvrdila da su nelegitimni i namešteni u Lukašenkovu korist, Tihanovska se odselila iz Belorusije u Litvaniju da je ne bi, kako je sama navodila, zatvorili zbog protivljenja režimu.
Aleksej Navaljni
Aleksej Navaljni je ruski političar i advokat, koji je poznat kao najžešći kritičar vlade predsednika Vladimira Putina.
Pažnju šire javnosti privukao je time što je što je organizovao proteste i zagovarao reforme protiv ruske vlade, ali i time što se kandidovao za predsednika Rusije.
U avgustu prošle godine, Navaljni je završio u bolnici u Berlinu zbog toga što je, kako se kasnije ispostavilo, bio otrovan nervnim agensom novičokom.
Nakon mesec dana, izašao je iz bolnice, a za trovanje je optužio Putina, mada nikada nije dokazano ko je zaista bio kriv.
Navaljni se u Rusiju vratio u januaru 2021. godine, a na aerodromu je priveden i nedugo zatim osuđen na skoro tri godine zatvora zbog kršenja uslovne slobode.
Od februara se nalazi u zatvoru u Rusiji, a u martu je 24 dana štrajkovao glađu.
Greta Tunberg
Greta Tunberg dolazi iz Švedske, i u pitanju je poznata klimatska aktivistkinja koja ima svega 18 godina.
Kako je rekla na jednom govoru 2018, za klimatske promene prvi put je čula kada je imala svega osam godina, i od tada nije prestala da se interesuje za ovu sferu.
Sa 15 godina, Tunberg je učestvovala na protestima ispred švedskog parlamenta, gde su svetski lideri pozivani da preduzmu konkretnije korake u očuvanju životne sredine.
Na istu temu je, nakon toga, govorila i na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Poznata po svom britkom obraćanju, pažnju javnosti je privukla poslednji put pre nekoliko dana, kada je na samitu “Mladi za klimu u Milanu”, obraćanja svetskih lidera u vezi sa klimom okarakterisala kao “bla, bla, bla”.
Ukoliko ona osvoji Nobelovu nagradu za mir, to bi se desilo samo nekoliko nedelja pre ovogodišnje konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
“Odbor (Nobelove nagrade) često želi da pošalje poruku. I to bi bila snažna poruka pred tu konferenciju”, rekao je za Rojters Den Smit, direktor Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Preuzeto:24sedam
