Knjigu koju treba da pročita svaki roditelj je proglašena za zvezdu dečije psihologije, a reč je o knjizi “Posle treće godine je kasno”Masaru Ibuka, čoveka koji je bio suosnivač fabrike Soni.
“Mislim da je predložena knjiga jedna od najvažnijih knjiga ikada napisanih. I mislim da bi svi roditelji koji žive na Zemlji trebalo da je pročitaju. I ovo je prava istina, nakon čitanja ovog dela, najverovatnije ćete početi da razumete svoju bebu mnogo bolje, čak i ako još uvek ne zna da govori i moći ćete da izbegnete mnoge greške,” rekao je direktor Instituta za razvoj ljudskih potencijala, Glen Dovman.
Odlučili smo da vas upoznamo sa nekim citatima koji, po našem mišljenju, otkrivaju suštinu ideja Masarua Ibukija.
“Obrazovanje i okruženje u koje beba ulazi odmah po rođenju određuju šta će postati – čovek ili vuk!”
“Ključ za razvoj mentalnih sposobnosti deteta je njegovo lično iskustvo učenja u prve tri godine života, odnosno tokom razvoja moždanih ćelija. Nijedno dete nije rođeno kao genije, a niko se ne rodi kao budala. Sve zavisi od stimulacije i razvoja mozga tokom kritičnih godina života deteta. To su godine od rođenja do treće godine života. Prekasno je za školovanje posle jaslica.”
“Svi ljudi, ako nemaju fizičke mane, rođeni su približno isti. Odgovornost za podelu dece na pametne i glupe, potlačene i agresivne leži na obrazovanju”.
“Glavni cilj ranog razvoja je sprečavanje pojave nesrećne dece”.
“Period kada se veze između ćelija najaktivnije formiraju je period od rođenja deteta do tri godine. Približno 70-80% takvih jedinjenja se generiše u ovom trenutku. I kako se razvijaju, sposobnosti mozga se povećavaju. Već u prvih šest meseci nakon rođenja, mozak dostiže 50% svog potencijala, a do tri godine – 80%. Ako se u prve tri godine nije formirala čvrsta osnova, beskorisno je učiti kako se to koristi. To je kao da pokušavate da postignete dobre rezultate na lošem računaru.”
“Dete mlađe od tri godine nema poteškoća da nauči ono što ga zanima, i ne treba da brinete o količini energije i truda utrošenog na to.”
“Kada se u umu formira uzorak maternjeg jezika, već je teško uočiti uzorke tuđeg. Međutim, mozak deteta do tri godine je u stanju da asimiluje sistem razmišljanja ne samo svog maternjeg jezika, već i bilo kog drugog, a ovaj proces se može odvijati istovremeno. Dakle, deca u ovom uzrastu mogu lako da govore bilo koji jezik kao da je njihov maternji.”
“Zahvaljujući okruženju i životnim iskustvima deca, tako identična po rođenju, odrastaju sa različitim sposobnostima i karakterima”.
“Naučiti dete da vozi rolere nakon što je naučilo da hoda je izuzetno teško, ali u isto vreme kada ono nauči da hoda, moguće je i za par meseci od njega napraviti i odličnog klizača.”
Eksperimenti profesora Brunera u Americi pokazali su da stepen spoljašnjeg uticaja sredine u kojoj se nalazi malo dete ima primetan uticaj na razvoj dečjeg intelekta. To je dokazao sledećim studijama. Najpre je podelio grupu novorođene dece u dve grupe, smestivši neke u uslove potpuno lišene stimulansa, a druge u prostoriju sa jarkim šarenim tapetama, plafonom u boji i šarenim ćebadima, gde su se kroz prozor videli lekari i medicinske sestre. Čak je svirala i muzika.
Obe grupe su odgajane u različitim uslovima nekoliko meseci, nakon čega su vršena ispitivanja za utvrđivanje intelektualnog razvoja. Svako dete je dobilo svetlucavi predmet, a vreme koje mu je trebalo da dođe do ovog predmeta bilo je određeno stepenom njegovog razvoja. Rezultati su pokazali jasne razlike: koeficijent inteligencije dece koja su smeštena u praznu, golu sobu bio je tri meseca ispod onog kod dece u prostoriji sa stimulativnim okruženjem.
