Koliko vam se puta desilo da je dete jelo slatkiše, a nakon toga bez prestanka skakalo, trčalo, posle čega je odjednom usledio pad energije – umor, nervoza, možda i glad? Mnogi roditelji za ovakvo ponašanje kod dece krive šećer, a evo šta kažu stručnjaci o tome.
Ne postoji mnogo pouzdanih istraživanja koja bi potvrdila da unos šećera zaista može da izazove trenutnu hiperaktivnost i promene raspoloženja kod dece. Dr Florensija Segura međutim smatra da postoji veza između konzumiranja šećera i nivoa energije, posebno kod dece koja nisu jela neko vreme pre nego što su navalila na slatkiše.
“Šećer je prost ugljeni hidrat koji se brzo razgrađuje u digestivnom traktu i brzo stiže u krvotok, pa ako smo gladni ili imamo nizak nivo energije, naši mozak i telo će osetiti nalet energije ubrzo nakon što pojedemo nešto slatko”, započinje priču dr Segura za verywellfamily.com. “Zbog brze razgradnje šećera neka deca ubrzo osete glad, umor ili postanu nervozna, ali to je zapravo samo znak da je njihovom telu potrebno još hrane – najbolje one koja sadrži više proteina ili masti”.
Nutricionistkinja Jafi Lvova smatra da kod neke dece samo uzbuđenje zbog toga što jedu slatkiše doprinosi trenutnom hiperaktivnom ponašanju. “Dete kojem se inače brani da jede slatkiše osećaće se kao da je na žurci kada mu ih konačn daju”.
Efekti šećera
Iako nauka nije zvanično povezala šećer direktno sa tim hiperaktivnim ponašanjem kod dece, šećer svakako može da dovede do pada energije i zdravstvenih problema. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kod dece starosti od dve godine i više, hrana sa dodatim šećerom ne bi trebalo da čini više od deset odsto dnevnih kalorija. Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo uopšte da unose dodati šećer.
Mališani najčešće dodati šećer unose iz sokova, slatkiša poput kolača, torti, ali i čokoladica. Naravno, nije strašno ako ih dete ponekad pojede, ali ako ove namirnice čine značajan deo ishrane vašeg deteta, možda bi trebalo da mu ograničite unos.
Trenutni efekti unosa šećera
Kada dete pojede slatkiš ili popije neki zaslađeni napitak, najpre će mu brzo porasti nivo energije, zatim će uslediti i brzi pad energije, ali i nervoza. Dr Segura kaže da kod neke dece preteran unos slatkiša može da izazove i bolove: “Šećer na prazan stomak ponekad može da izazove i bolove u stomaku”.
Dugoročni efekti
Kao što smo rekli, nema ništa loše u tome da dete povremeno pojede nešto slatko, ali stalan i preteran unos slatkiša ima loš uticaj na zdravlje.
“Kalorije iz slatkiša mogu brzo da dovedu do viška kilograma, što kod dece doprinosi hipertenziji, dislipidemiji (poremećaj nivoa lipida, prim. aut.), insulinskoj rezistenciji, bolesti masne jetre i dijabetesu tipa 2”, kaže dr Segura.
Ipak, kod većine dece ne treba potpuno ukinuti šećer. Neki stručnjaci smatraju da deca kojoj se inače brani da jedu slatkiše, imaju veću sklonost da ih preterano unesu kada im se da prilika.
“Dugoročan efekat uzdržavanja od slatkiša je verovatno velika naklonost slatkišima koje će kupovati čim budu mogli da ih kupe u prodavnici. Ono što im roditelji brane u detinjstvu deca najviše traže”.
Kako jesti šećer
Najbolji način da kontrolišete unos šećera kod deteta je da mu dozvolite da jede slatkiše, ali umereno. Takođe, važno je da uz to jede i neke nutritivno bogate namirnice da bi imalo stabilan nivo energije.
“Najbolji način da ublažite efekte šećera je da ih dete jede sa složenim ugljenim hidratima, mastima ili proteinima”, poručuje dr Segura, objašnjavajući da se na taj način šećer sporije vari i duže drži nivo energije stabilnim.
Jogurt ili čaša mleka uz keks, kao i granola čokoladice su dobar izbor za decu, navodi ona.
