Kada spomenemo vegetarijansku ishranu imamo asocijaciju na nešto što je zdravo, i to ne bi bio problem da se ne postavi pitanje da li je zadravo odgajati bebu i stariju decu kao vegetarijance. Kada su u pitanju bebe, sama pomisao da nikada ne jede meso, mlečne proizvode, ribu i jaje zaista može da izazove burne reakcije.
Prema rečima pedijatra hranljive materije koje izazivaju zabrinutost u veganskoj ishrani, su naravno one koje su jako bitne za razvoj i rast deteta i koji se zasigno manje unose preko biljne ishrane. To su vitamin B12, jod, gvožđe i kalcijum.Vitamin B12 je mikronutrijen koji se najviše nalazi u mesu, jajima i mlečnim proizvodima. Joda ima najviše u jajima, mlečnim proizvodima i morskim plodovima.O prednosti gvožđa posebno za rast deteta i ne treba posebno da govorima i njega ubedljivo najviše ima u mesu.
Činjenica je da se svi ti vitamini mogu uneti i preko biljne ishrane, ali ona ima jako nizak nivo bioraspoloživosti. A veća količina vlakana iz vegetarijankse ishrane – konkretno, određena jedinjenja koja se nalaze u žitaricama i pasulju – može zapravo da još više smanji taj aktivan efekat.
Ekstremni pristup nije za dete
Loše sastavljen jelovnik, naročito onaj koji isključuje iz ishrane većinu namirnica (ishrana ekstremnih vegetarijanaca), ali i sve raširenija makrobiotska ishrana, nosi sa sobom opasnost zbog energetskog, proteinskog, vitaminskog i mineralnog deficita, kao i manjak takozvanih oligoelemenata. Dalje, energetski unos je nedovoljan za potrebe detetovog organizma zbog manjka sadržaja masti u ishrani. Pored toga, količina sirove hrane obično je veća od mogućnosti probavnog sistema deteta da ga apsorbuje.
Što se tiče kvaliteta belančevina biljnog porekla, poznato je da ovi proteini imaju manju vrednost – sastav neophodnih aminokiselina nije adekvatan, a i svarljivost je manja i zahteva duži period varenja. Vegetarijanska ishrana se ne preporučuje za dete koje je mlađe od tri godine, niti u periodu puberteta.
Ovo se odnosi na ekstremni oblik vegetarijanstva koji isključuje sve namirnice životinjskog porekla. Međutim, ukoliko ishrana deteta sadrži mleko i jaja, praktično ne postoji opasnost od nastanka deficitnog stanja. U slučaju da se iz ishrane deteta isključi kravlje mleko, treba uključiti sojino mleko i proizvode od soje.
Takođe, da bi se dete pravilno razvijalo i dobijalo dovoljno kalorija, vitamina i minerala, važno je da se pametno kombinuju određene vrste namirnica: brokoli i krompir, pasulj i pirinač i slično. Treba naglasiti i to da se detetu mora davati vitamin C, najbolje u obliku prirodnih voćnih sokova od cvekle, kupine, jabuke i višnje jer pored vitamina C sadrže i druge važne vitamine i minerale.
Ukoliko ste odlučili da vaše dete postane vegetarijanac, opredelite se za opciju koja dozvoljava unos mleka, mlečnih proizvoda i jaja. Što se tiče povećanja energetskog unosa, preporučujemo konzumiranje masnoća u obliku putera. Neophodno je detetu davati i vitamin B12 jer se on nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla. Kod vegetarijanskog načina ishrane (naročito onom u kojem se ne konzumiraju jaja), može doći do deficita gvožđa jer jer njihov jelovnik sastavljen od namirnica koje su loši za apsorpciju gvožđa. Tu spadaju oksalati (spanać, kako i jezgričasto voće), fitin iz žitarica i tanin iz čaja. Zbog toga preporučujem da se detetu daje neki preparat gvožđada bi se sprečila pojava anemije u dečjem uzrastu.
