Pitanje koje muči mnoge roditelje jeste da li mala deca treba da idu na groblje i, uostalom, da li im je uopšte mesto na sahranama.
Mnogi roditelji brinu da bi takva iskustva mogla biti traumatična za malu decu i na neki način svoju decu “štite” od smrti dok su još mala, kako im ne bi “ukrali” savršen deo bezbrižnog i neopterećenog detinjstva.
Iako na ova pitanja nema “pravih” odgovora, evo šta kaže stručnjak. Da li mala deca treba da idu na groblja i sahrane?
Prema nedavnom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, čak 48 odsto roditelja reklo je da je neprikladno da deca mlađa od 12 godina prisustvuju sahranama.
S druge strane, dr Danijel Openhajm, psihijatar i autor knjige “Razgovori sa decom o životu i smrti” , smatra da je svako vreme pravo vreme za odlazak na groblje. On ističe da je poseta groblju prilika da roditelji malu decu nauče nekoliko važnih stvari :
“Taj trenutak razmišljanja na grobu voljene osobe je prilika da roditelji svojoj deci objasne celu svrhu groblja, mesta gde počiva osoba koju smo voleli, koju ćemo nastaviti da volimo i gde možemo ponovo da se povežemo. Na taj način znamo da nam je ta osoba bliska, a ne bilo gde i bilo gde “, istakla je psihijatar i dodala da je poseta groblju i prilika da roditelji detetu objasne da smrt ne znači. predstavljaju večni nestanak: “Ta osoba više nije fizički prisutna u našoj svakodnevici, ali ostaje u našim mislima i sećanjima,” piše Miss7MAMA.
Međutim, psihijatar podseća roditelje da nije neophodno da malo dete prisustvuje sahrani. “Ako je dete uznemireno, uplašeno ili uznemireno, mnogo je bolje ostaviti dete na čuvanje osobi od poverenja.” Dodaje i da uznemirenost i emocionalnost roditelja i drugih odraslih može da uplaši i zbuni malo dete , ali je zato važno unapred pripremiti objašnjenje koje će pomoći da se ublaže potencijalni strahovi kod deteta.
Sa decom je važno razgovarati o smrti od malih nogu
On takođe ističe da roditelji nikada ne bi trebalo da teraju dete da ide na groblje ako dete odbije da ide. “Pazite da se dete ne oseća krivim što ne učestvuje u procesu tugovanja.”
Svi smo svesni činjenice da je smrt sastavni deo naših života i da u nekom trenutku u životu svi doživljavamo smrt nekog bliskog. Gubitak koji tada nastaje je nešto što zahteva vreme, energiju i razumevanje da bismo prošli kroz proces tugovanja i da bismo na kraju integrisali gubitak u naše životno iskustvo. I koliko god da je proces težak, uvek je lakše čoveku koji ima neka saznanja o smrti, o tugovanju i koji ima podršku bliskih ljudi .
Iz tog razloga, važno je razgovarati o smrti sa decom od malih nogu. Deca mere nepoznate situacije i nova iskustva i obrađuju ih prema reakcijama važnih odraslih. Zato je važno da deca imaju podršku odraslih , a od velike je važnosti kako se ti ljudi ponašaju pred smrću (primer tugovanja, shvatanje smrti uopšte…).
“Detetu uvek, ali uvek, treba govoriti istinu”
Dr. sc. Miranda Novak, prof. psihologije kaže da roditelji često ne govore o smrti jer se plaše da će takav razgovor detetu povrediti, uplašiti ga, izazvati tugu ili se plaše da dete to neće razumeti , a u stvari se odlaže suprotno.
“Kada neko od uže porodice umre, dete, čak i ako je veoma malo, ako je tek počelo da priča, oseća energiju u kući od reakcija roditelja i neverbalno shvata šta se dešava. Dete uvek, ali uvek, treba reći istinu, reći mu ko je poginuo, šta se desilo, kratko, na odgovarajući način, a veoma je važno da roditelj izrazi tugu, zabrinutost zbog toga, da podeli svoje mišljenje i emocije sa detetom. Kada roditelj tako postupa, onda to omogućava i detetu prirodan i normalan proces tugovanja”, objašnjava psiholog.
