Progovaranje dece je za mnoge roditelje velika briga. Pitanja ‘da li već treba da govori’, ‘zašto manje priča od druge dece’, ‘zašto govori samo po dva slova od reči’, ‘zašto moje dete šuška’ i slično je ono što se mnogima vrzma po glavi. Kako bismo vam olakšali muke, pitale smo logopeda Natašu Čabarkapu da nam da odgovore na najčešća pitanja roditelja.
Kada je progovaranje u pitanju, mnogi tvrde i da dečaci kasnije progovaraju od devojčica, te da je to normalno, ali neki roditelji će reći da je to samo zabluda i da svako dete zavisi od toga koliko se sa njim radi. Evo šta o svemu kaže naš logoped sa velikim iskustvom u radu sa decom.
Da li je tačno da dečaci kasnije progovaraju od devojčica i zbog čega je to tako?
Po nekim starim pričama kažu da dečaci su lenji, kasnije progovaraju i kasne u govoru. Mišljenja sam a i iskustvo mi govori da to i nije baš tačno. Svako dete je individua za sebe. Koliko se bavite njime, koliko mu govorite, dajete emocije i svoje vreme toliko će ono i napredovati.
Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način, bez obzira na pol.
Koja je najbitnija stvar koju roditelji treba da urade kada dete počne da progovara i kako ga podstaći na nove reči?
Govor se uči u kući, sama porodica je zadužena za bogatstvo odnosno siromaštvo detetovog jezika. Razgovori odraslih se prenose u govoru dece. Kada razvoj govora izostane ili se primeti kašnjenje u svakom roditelju se javi briga: “Šta sada da radim?”. Razvoj jezika zavisi od mnogih faktora. Zavisi od socijalnih činilaca koji su mahom u našoj kontroli kao i od bioloških i anatomskih faktora koji su van naše kontrole. Roditelji bi trebalo da prate razvoj svog deteta i ukoliko primete neki znak kašnjenja da se obrate stručnjaku.
Faze razvoja govora kroz koje dete prolazi pre pojave prve reči su:
faza gukanja (od 2. do 3. meseca)
faza brbljanja (od 5. do 6. meseca)
faza slogovnog govora (oko 9. meseca)- početak udvajanja slogova i začetak buduće reči
početak lingvalne faze (oko 12. meseca)- pojava prve funkcionalne reči
Da bi detetu pružili mogućnost da se adekvatno razvija u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom pogledu, važno je da ima mogućnost da iskusi svet oko sebe. Pokretač svega toga je radoznalost samog deteta da istražuje svet oko sebe.Potrebno je da dete pokaže šta želi, da pruži ruku ka željenom predmetu, da istražuje i tako saznaje nove stvari.
Od najveće važnosti za razvoj govora i jezika je omogućiti deci da prvo razviju neverbalnu komunikaciju, a zatim verbalnu. Za dete koje tek uči da govori je ujedno važna i verbalna i neverbalna komunikacija. Neverbalna komunikacija se odnosi na značenje date reči i isto je važna za proširivanje rečnika tj. dalji razvoj govora i jezika kao i verbalna komunikacija. Neophodno je da postoji neverbalna komunikacija kako bi se razvila verbalna.
Dete prvo uči da pokazuje, a zatim izgovara ime pojma. Zato i kažemo da pokazni gest prethodi govoru. Svaki put kada vi kažete: “Vidi, evo je maca”, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Tako dete razume i usvaja nove pojmove i reči, koje skladišti u svom pasivnom rečniku koji kasnije prelazi u aktivni rečnik onda kada dete te reči koristi u svom govoru.
Da li korišćenje cucle i flašice može da utiče na razvoj govora i do kada najkasnije ih treba izbaciti?
Pre svega upotreba flašice, cucle ili kašaste hrane (i onda kada je dete dovoljno zrelo da jede čvrstu hranu) dovodi do slabe razvijenosti orofacijalne muskulature koja je neophodna za pravilan govorni razvoj. Kada dete dugo drži dudu u ustima, jezik i usne su pasivni, a pokreti govornih organa nedovoljno zreli. Ako dete koristi flašu sa cuclom onda kada bi trebalo da pređe na upotrebu čaše, ostaje uskraćeno za vizuo-motorno iskustvo i mogućnost odmeravanja pokreta. Mišići ove regije ostaju pasivni, ne jačaju i kasnije ne mogu da proizvedu složene pokrete neophodne za artikulaciju, odnosno formiranje glasova.
Svaka vrsta pokreta je korisna, jer predstavlja hranu za mozak deteta. Pokretom dete bogati iskustvo i upoznaje svet oko sebe. Motorni razvoj (kao i zaostajanje u razvoju motorike) može da se odrazi i na razvoj govora, koji je ujedno i motorna aktivnost.
Mišljenja sam da oko 12. meseca dete može postepeno da se razuslovljava cucle i korišćenja flašice.
Kako pomoći detetu koje sve razume ali govori tako što kaže samo prva dva slova od reči?
Kod ovog pitanja je bitno da znamo da li dete dobro čuje tj. da li je sluh očuvan i na kom se uzrastu nalazi dete. Sluh je baza za razvoj govora, ukoliko dete ne čuje dobro onda se govor uošte neće razviti ili će njegov razvoj biti usporen. U razvoju govora i jezika postoji slogovna faza, tj faza udvajanja slogova koja prethodi pojavi prvih reči. Tada dete udvaja slogove kao što su ma-ma, ta-ta, ba-ba… Ako ta faza potraje duže roditelj treba da se obrati stručnjaku, logopedu, za pomoć.
Razumevanje je bitno za govorno-jezički razvoj, jer da bi dete moglo adekvatno da upotrebi neku reč ono mora prevashodno da je razume. Zato je ohrabrujuće ukoliko dete poseduje neki nivo razumevanja.
Da bi dete uspelo da koristi reč funkcionalno u svom govoru jako je bitno vreme i strpljenje. Da bi reč mogla adekvatno da se usvoji i koristi ona mora da se čuje puno puta (nekoliko hiljada puta) pre nego što postane automatizovana i deo aktivnog rečnika deteta.
Kako pomoći detetu koje šuška dok govori i do kada se to toleriše?
Detetu koje je u ranom govorno-jezičkom razvoju tj u progovaranju a i kasnijem periodu (od 12. meseca do 2. godine) roditelj treba da bude pravilan govorni model. Zašto? Dete upija kao “sunđer” sve što mu kažete. Zato tepanje i maženje u govoru nije poželjno. Primer “lubi te mama”, “maji moj”, “kako si sadak” i slično. Svom detetu se obraćamo ispravno, onako kako treba, jer samo tako će ispravno naučiti pravilan izgovor svih baznih glasova očekivanih za uzrast u kome se nalazi.
Ono što se u “narodu” najčešće označava kao šuškanje ima svoj stručan naziv, a to je sigmatizam. Sigmatizam predstavlja nepravilan izgovor glasova: s, z, c, š, č, dž, đ. To znači da jezik prilikom izgovora ovih glasova ide napred ili da vazduh prolazi bočno i zato postoji razlika u zvučnosti, javlja se taj “šum” u govoru. Dete nakon 5 i po godina treba pravilno da izgovara sve glasove maternjeg jezika, ukoliko i nakon ovog uzasta postoji problem u izgovoru glasova potrebno je obratiti se logopedu za pomoć.
Dr sci Nataša D. Čabarkapa, logoped
