Svi smo bili deca i svi smo se pitali šta je to u tim strašnim filmovima. Mora da smo svi bar jednom gledali film kroz prste – želja za gledanjem bila je jača od straha. Ali da li je to dobro?
Nema mnogo stvari koje se nisu promenile kada pogledamo poslednjih nekoliko decenija. Jedan od njih je gotovo sigurno prag tolerancije za strašne stvari na ekranima. Generacije današnjih roditelja živo se sećaju strahova koje su doživeli nakon što su preklinjali roditelje da pogledaju epizodu serije “To”, a mnogi još uvek imaju strah od klovnova. Ali da li bi i današnjoj deci bilo strašno kao i nama? Nismo baš sigurni. Neki od današnjih školaraca bez problema gledaju “Stranger Things”…
Sa sve većim brojem anksiozne dece i dece sa smetnjama u ponašanju, gotovo smo sigurni da trileri i horor filmovi nisu kategorija filmova koju treba da prikazujete mlađim školarcima. Jer – strah može samo dodatno aktivirati anksioznost, zar ne? Ili nam se bar tako čini…
Naime, nedavno je na Univerzitetu u Čikagu sprovedeno istraživanje koje sugeriše da su ljubitelji horor filmova zapravo bolje prošli u smislu psihičkog stanja tokom pandemije, ali i drugih perioda istorije koji izazivaju anksioznost, piše Miss7MAMA.
Autori studije su napisali: “Jedan od razloga zašto bi gledanje horor filmova moglo biti povezano sa manjim psihološkim stresom je taj što horor fikcija omogućava publici da se bavi negativnim emocijama u bezbednom okruženju. Da li to znači da bi emisije poput “Stranger Things” mogle biti dobre za decu?
Strašni filmovi mogu pomoći
Pomenuto istraživanje bilo je fokusirano na odrasle, pa iz ovoga nije baš jasno da li će deca koja gledaju strašne filmove imati iste psihološke koristi. Ali sa stanovišta razvoja, kada deca nauče da se nose sa strahom, to im pomaže da izgrade otpornost. Na primer, kada se deca plaše u bezbednom okruženju, to može biti zdrav strah, odnosno iskustvo koje pomaže u razvijanju otpornosti kod deteta jer mu omogućava da vežba da se plaši, a zatim da se oporavi od straha.
Gledanje strašnog filma je još jedna prilika da dete oseti strah i prođe kroz tu emociju u relativno kontrolisanom okruženju. Pored toga, ovako praktikujemo empatiju i način na koji možemo da posmatramo perspektivu. Kada deca budu svedoci kako se izmišljeni likovi nose sa zastrašujućim situacijama, mogu naučiti da neguju sopstveni stav u strašnim situacijama.
Uzmite u obzir faktor straha deteta
Dakle, da li biste trebali da napravite klasični horor za veče porodičnog filma? Odgovor nije isti za svaku porodicu i mnogo zavisi od deteta. Prva stvar koju roditelj treba da uradi jeste da pogleda širu sliku: Da li su strašni filmovi nešto u čemu uživate u vašem domaćinstvu? Ako jesu, onda je važno proceniti spremnost deteta za tako nešto. Naravno, to svakako nije pre 4 ili 5 godina. Takođe, važno je pratiti starosnu granicu koja je navedena na filmu.
Pored toga, treba uzeti u obzir ličnost i interesovanja deteta. Neka deca dobro znaju kako da razdvoje stvarnost i maštu, ili u ovom slučaju film. Drugi su, s druge strane, osetljiviji i treba im duže da se oporave od gledanja nečeg užasnog. Nešto što muči jedno dete možda uopšte ne smeta drugom.
Pripremite svoje dete za strašne filmove
Pogledajte ili se upoznajte dete sa filmom koje želi da vidi, da biste stekli osećaj da li je to možda previše za dete. Ako je žanr horora nov za vaše dete, to možda nije pravi film za vaše dete. To može biti crtani ili animirani film kao što su “Čudovišta”. Možete čak i da gledate film tokom dana da biste smanjili faktor straha.
Tokom filma priznajte detetu kada vas nešto plaši i podelite sa detetom kako se nosite sa tim. Veoma je važna reakcija roditelja i način na koji se prema tome nose. Nema potrebe da budete preterano emotivni, ali nemojte misliti da uopšte ne možete da reagujete. Možete da pokrijete oči ili skrenete pogled tokom strašnih scena, tako da čak i dete zna da i odrasli osećaju strah tokom filmova — i to je u redu.
Bez obzira da li gledate film sa svojim detetom ili ne, podsetite svoju decu da uvek imaju opciju da napuste sobu ili da isključe film. Važno je pokazati spremnost da nakon toga razgovarate sa decom o filmu kako bi dete moglo da dekonstruiše sve elemente koji su bili uznemirujući ili intenzivni.
Da li postoje neki hororfilmovi koji su potpuno zabranjeni za decu? Ako vas film i dalje plaši kao odraslu osobu, verovatno nije dobar izbor za dete. Naravno, nećete dozvoliti svom detetu da gleda strašne filmove pune noćnih mora i čudovišta – za neku decu je gledanje Hari Potera takođe strašno. Ako mislite da nije pravo vreme, razgovarajte sa detetom i recite da ćete ga ipak odložiti za još jedan rođendan kasnije…
