Voće je zdravo, bogato je vlaknima i antioksidansima, ali pre nego što navalite na omiljene plodove, važno je da znate i sledeće…
Nisu sve vrste voća jednake
„Najbolje vrste voća su one koje sadrže najviše polifenola (sastojaka koji vode bitku sa upalama) i imaju najniži glikemijski indeks (GI)“, kaže dr Beri Sirs, autor knjige The Mediterranean Zone. Glikemijski indeks nam govori koliko brzo (ili sporo) hrana podiže nivo šećera u krvi; voće sa nižim GI je, generalno, bolji izbor, jer se sporije vari, ne dovodi do naglog skoka šećera i čini vas sitim duže vreme.
Bobičavo voće je siguran izbor, jer je bogato polifenolima i ima nizak GI. „Generalno pravilo je da većina voća tamnije boje ima više antioksidanasa i sadrži manje šećera u odnosu na svetlije voće (npr. banane, lubenica)“, kaže Kejt Kantor, nutricionista i autor knjige Green Box Foods League of Nutritious Justice.
Konzumirajte umerene količine
„Možete jesti neograničene količine povrća koje ne sadrži mnogo skroba, ali sa voćem morate biti pažljivi“, kaže dr Sirs. Voće je ukusno i slatko i lako je preterati, što može da poveća nivo šećera u krvi i broj unetih kalorija (te obratite pažnju, posebno ako ne želite da se ugojite).
Koliko onda jesti voća a da se ne pretera? Stručnjaci preporučuju 2 šolje dnevno za odrasle osobe, u zavisnosti od starosti i nivoa aktivnosti. Ako jedete bobičavo voće ili iseckano voće, porcija je 1/2 šolje. Tačno je da je bolje jesti celo voće, ali birajte manju bananu ili jabuku. Takođe, izbegavajte da pojedete nekoliko porcija voća odjednom.
I još malo o količinama: velika jabuka, naprimer, ima 120 kalorija, a mala samo 53. S druge strane, ne možete upoređivati različite vrste voća: velika pomorandža i mala jabuka sadrže otprilike istu količinu kalorija.
Pravilno uparite voće
Iako je mnogo bolje pojesti voćku za užinu nego kolač, to još uvek ne znači da vam nivo šećera u krvi neće naglo skočiti, a zatim isto tako naglo pasti. Zato je najbolje upariti voće sa proteinima, komadom sira ili kašičicom putera od orašastih plodova, objašnjava dr Sirs, i dodaje: „Voće će povećati nivo insulina, a proteini će povećati nivo hormona glukagona. Ova dva hormona rade zajedno kako bi stabilizovali nivo šećera u krvi“.
Posebno je važno da uz voće unesete i proteine ako ste dijabetičar ili u preddijabetičarskom stanju. U suprotnom, moglo bi se desiti da počnete da osećate simptome hiperglikemije, kao što je ubrzan puls, npr.
Organsko je bolje
Tačno je da je skuplje, ali mnogi stručnjaci kažu da se isplati, posebno kada se radi o onim vrstama voća (npr. jabuke, grožđe, breskve, nektarine, jagode) za koje su istraživanja pokazala da sadrže više doze pesticida.
Jedite koru
Ljuštenjem voća se često skida najbolji deo ploda, kada je reč o vitaminima, mineralima, antioksidansima. Kora jabuke, na primer, bogata je vlaknima, vitaminima C i A. Istraživanja su otkrila da konzumiranje kore voća može da ima ključnu ulogu u snižavanju rizika od gojaznosti, ali i raka. Ali, u tom slučaju potražite organsko, ili bar neprskano voće.
Celo voće je bolje od soka
O tome smo već pisali, ali da vas podsetimo: sokovi sadrže mnogo manje vlakana od celog voća. Umesto sokova, bolje je celo voće, pa čak, povremeno, i smuti (jer se prilikom pripreme u blenderu melje celo voće).
Takođe, ne treba preterivati ni sa suvim voćem, koje često sadrži i dodati šećer, kao i konzervanse.
Preuzeto: Zdravahrana.com