Ne postoji zvanična definicija termina “superhrana”, mada se taj termin koristi za voće ili povrće koje je posebno hranljivo i doprinosi zdravlju, a sadrži mnogo fitonutrijenata. Po toj definiciji, kelj bi sigurno zauzeo mesto u prvih deset.
Ako hoćete da budete zdravi, ne možete da izbegavate zeleno lisnato povrće, a kelj je jedno od najhranljivijih. On je dobar izvor kalcijuma, magnezijuma, vitamina K, vitamina A, vitamina C, biljnih vlakana, gvožđa, folne kiseline, aminokiselina, antioksidanta flavonoida i luteina. Lako ga je pripremiti na raznovrsne i ukusne načine.
Evo zašto je kelj posebno zdrav.
Pomaže zdravlje kostiju i sprečavanje osteoproze. Zemlje u kojima se najviše troše meso, mleko i mlečni proizvodi, koji se smatraju odličnim izvorima kalcijuma, imaju i najviše osteoporoze – SAD i Švedska. Kelj sadrži mnogo bolje iskoristiv oblik kalcijuma nego mlečni proizvodi a sadrži i veći procenat kalcijuma po kaloriji nego mleko. Kalcijum u kelju dolazi u kombinaciji sa magnezijum, koji je neophodan da bi se kalcijum iskoristio u organizmu. A povrh toga, kelj je jedan od najboljih izvora vitamina K, a upravo je vitamin K ona katalitička supstanca u metabolizmu koja reguliše da li će uneti kalcijum biti raspoređen u kosti, ili će ostati u krvotoku i nataložiti se na neko oštećeno mesto u krvnim sudovima.
Redovna konzumacija kelja, i uopšte zelenog lisnatog povrća, uz drastično smanjenu konzumaciju prerađenog šećera i mesa smatra se jednim od najefikasnijih načina sprečavanja osteoporoze
Deluje protiv upalnih procesa. Danas se smatra da su upalni procesi odgovorni za srčana oboljenja, koja su najveći problem današnjice, kao i za autoimune bolesti (alergije, lupus) i artritis. Višak omega 6 masnih kiselina u ishrani pogoduje upalnim procesima, a naša ishrana je upravo takva da unosimo mnogo više omega 6 nego omega 3 kiselina (preko proizvoda biljnog porekla i rafinisanih biljnih ulja, kao što su suncokretovo, kukuruzno i šafranovo). Nasuprot ovome, omega 3 masne kiseline deluju antiinflamatorno, ublažujući i sprečavajući upale. U samo 100 kalorija kelj sadrži 20-25% preporučenog dnevnog unosa imega 3 masnih kiselina. A povrh toga, poznato je da vitamin K, kojim je kelj izuzetno bogat, spada u supstance koje učestvuju u regulisanju i saniranju inflamatornih procesa u telu. Kombinovano dejstvo ova dva faktora čini kelj namirnicom koju je dr Endru Vejl uvrstio u svoju poznatu “antiinflamatornu dijetu”.
Deluje preventivno protiv nekoliko vrsta raka. Postoji nekoliko proučavanja o 5 vrsta raka – uključujući rak bešike, dojke, debelog creva, jajnika i prostate, za koje se pokazalo da unos krstašica, a posebno kelja, može imati ne samo preventivno dejstvo, nego i pomoći njihovom lečenju. Preventivna svojstva kelja su povezana sa neobično velikim kncentracijama dve vrste antioksidanata, karotinoida i flavonoida. Od karotinoida, značajni su lutein i beta karotin, koji imaju antioksidativna svojstva i smanjuju rizik od razvoja katarakte, ateroskleroze i hronične opstruktivne bolesti pluća. Kelj sadrži preko 45 flavonoida, od kojih su najznačajniji kempferol i kvercetin, takođe značajni preventivni faktori. Preventivnom dejstvu kelja doprinose glukozalinati, za koje je poznato da imaju preventivno dejstvo protiv nastanka malignih oboljenja. Kada se kelj pojede i svari, ti glukozalinati se u telu pretvaraju u supstance koje deluju antikancerogeno.
Pomaže detoksikaciju organizma. Kelj ima pouzdano utvrđenu ulogu u procesu detoksikacije tela. Pokazano je da izocijanai (ITC), koji u telu nastaju od glukozalinata iz kelja pomažu da se regulišu detoksikacijske aktivnosti u našim ćelijama. Oni ubrzavaju tu aktivnost, a posebno sumporna jedinjenja iz kelja pomažu izbacivanje toksina iz našeg tela, jer je poznato da ta aktivnost zahteva prisustvo sumpora.
Iako se kelj smatra zimskom biljkom, ima ga tokom cele godine. U zimu je slađi, ako uvene ili postane braon, malo je gorči. Kelj može da se kuva, a može da se jede i sirov, može da se koristi da se uviju sarmice sa integralnim pirinčem, ili može da se doda u mikser kada se pravi sok od povrća. Može da se blanšira, kuva, krčka, kuva na pari ili prži. Odličan je sa integralnim pirinčem, umeboši sirćetom, soja sosom ili susamovim uljem. U jelima može da zameni spanać ili kupus.
Možete da ga iseckate sitno kao peršun i dodate salatama ili supama. Možete da sitno iseckanim keljom pospete pizzu. Uklapa se i u lazanje, burito, kajganu… Daće boju i specifičan ukus gotovo svakom jelu.
Preuzeto: Zdravahrana.com
