Da li je moje dete spremno za upis u školu?

Polazak deteta u školu jedan je od najvažnijih događaja u porodici i predstavlja početak prilagođavanja novom životnom i radnom ambijentu i osposobljavanja deteta za preuzimanje važnih, životnih odgovornosti. Kod šestogodišnjaka igra predstavlja vodeću aktivnost i dečje saznanje je i dalje pod uticajem živog opažanja. Odnos deteta prema zadacima je još uvek praktičan i detetu tog uzrasta je još uvek više stalo do toga da ostvari cilj ne birajući način na koji će to ostaviriti. Na ovom uzrastu se postepeno kod dece gradi celoviti pogled na stvari i pojave, više se osamostaljuju u zaključivanju i razvijaju se specifične vrste radoznalosti.

Dete koje kreće u prvi razred trebalo bi da je naučilo da pravilno drži olovku, da je opredeljeno za vodeću ruku u pisanju, da pravilno zauzima stav za sedenje prilikom pisanja. Do sada je vladao stav da dete koje polazi u prvi razred škole treba da zna makar da ‘sriče’ slova što podrazumeva prepoznavanje svih 30 slova azbuke, zatim da ume da napiše svoje ime ili neku drugu reč što podrazumeva da je ovladalo veštinom preslikavanja grafema, da precrta osnovne oblike kao što su krug, trougao, kvadrat, pravougaonik, znak plus i romb.

Preduslovi za spremnost deteta za polazak u školu bi se mogli klasifikovati na sledeći način:

Fizička i motorička spremnost, koja se odnosi na određeni kalendarski uzrast, telesnu i motoričku razvijenost, što podrazumeva da je dete postiglo nivo opšteg i telesnog razvoja i otpornosti organizma, da ne oseća poteškoće pri sedenju, stajanju, hodanju, da dobro vidi i čuje, da poseduje razvijenu finu motoriku za pisanje i crtanje, da ume da prepisuje sva štampana slova, seče makazama i lepi jednostavnije oblike.

Intelektualna zrelost, koja podrazumeva izvesni stepen razvijenosti pažnje, pamćenja i mišljenja.

Govorna zrelost podrazumeva da je dete ovladalo glasovnom strukturom pravilnog govora što znači da ima dovoljno bogat rečnik i da razume rečenice dužine do 6 -8 reči, da dete ume da prepriča priču ili događaj a da se pritom drži hronologije događaja koji opisuje.

Socijalna zrelost se odnosi na relativnu samostalnost pri zadovoljavanju  potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih. 

Emocionalna zrelost (izvesna emocionalna stabilnost i kontrola emocija).

Motivisanost za učenje (interesovanje i radoznalost za školsko učenje).

Iskustvo (u smislu realnih informacija o školi i zahtevima)

Svi navedeni činioci utiču na formiranje odluke o zrelosti deteta za polazak u školu.

Preuzeto: Yumama.com

Be the first to comment

Leave a Reply