Poznato je da ljudi koji imaju nizak krvni pritisak baš teško podnose velike vrućine, nagla zahlađenja i oscilacije u temperaturi. Krvni sudovi se na visokim temperaturama šire, a to dovodi do toga da se simptomi hipotenzije, poput malaksalosti, vrtoglavice i manjka energije, dodatno pojačavaju. Jedno je sigurno: za ovaj problem čarobnog leka nema, ali ima načina da se drži pod kontrolom.
Kada temperatura napolju oscilira, kao sada, pritisak pada i zdravim osobama i onima kojima je visok. Zašto je tako i kako možemo sami sebi da olakšamo tegobe, objašnjava dr Katarina Mitrović, internista.
– Kod naglih promena vremena svima se, a naročito kardiovaskularnim bolesnicima, preporučuje da unose više tečnosti i da u dogovoru s lekarom koriguju terapiju. Većini bolesnika tad treba nešto manja doza lekova za visok pritisak nego zimi – kaže naša sagovornica.
Kao prva pomoć u ovakvim situacijama savetuje se promena načina života, uzimanje dosta tečnosti, malo više soli u ishrani, povećana fizička aktivnost, izbegavanje naglog ustajanja iz kreveta, a ponekad, uz preporuku lekara, i određena terapija.
Kafa nije vaš saveznik
Jedan od mogućih uzroka hipotenzije jeste i neodgovarajuća ishrana – preskakanje doručka, brz način života, nedovoljan unos tečnosti. Ovo mora da se promeni. Hranite se zdravo, unosite što više tečnosti, najbolje obične vode, i gledajte da dovoljno spavate.
– Kad govorimo o tečnostima, alkohol izbegavajte, jer dodatno obara pritisak.
Osobe s niskim krvnim pritiskom po pravilu su kafopije, jer bez kofeina jednostavno ne mogu da se razbude.
– Kafa brzo podiže krvni pritisak, ali se on brzo i vraća na pređašnju vrednost. Međutim, ako se s kafom pretera, pritisak može još više da se spusti. Kafa, dakle, nije dobar saveznik u regulaciji krvnog pritiska.
Sledite ova pravila
Osmišljena strategija u borbi protiv niskog pritiska izgledala bi ovako: svaki dan jednosatna šetnja, uspinjanje stepenicama jer učvršćuje vene u nogama i što češće plivanje jer kretanje u vodi učvršćuje krvne sudove.
– Zbog krvnih sudova vodite računa i o tome kako koristite klimu. Razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature u stanu ne sme da bude veća od šest stepeni, a da se onda postepeno menja kada već neko vreme provedete u klimatizovanom prostoru – savetuje dr Mitrović.
Bolest ili ne?
Oko toga da li je nizak krvni pritisak bolest ili ne, još uvek ni lekari nisu saglasni.
– Jedni smatraju da ne ostavlja posledice po zdravlje, a drugi da zahteva lečenje i kontrolu. Ipak, jedno je sigurno – čest pad pritiska ometa normalno funkcionisanje i smanjuje kvalitet života – kaže dr Katarina Mitrović.
