Roditelji jednog deteta kao i deca bez braće i sestara, često se posmatraju kroz predrasudu koja se naziva „sindrom jedinog deteta“
Široko su rasporstranjena uverenja da su jedinci razmaženi, a roditelji koji “ostanu” na jednom detetu često trpe kritiku da će ono biti sebično, razmaženo i da neće umeti da razvije empatiju prema drugima. Koliko ima istine u ovome?
Kada naiđemo na termin „sindrom jedinca“ ili „porodica sa jednim detetom“, pomislimo na Kinu, poznatu po svojoj politici jednog deteta, uvedenoj davne 1979. godine, za koju se veruje da je kolevka pojma „sindrom jednog deteta”, navodi portal doditelji.hr. Sprovedeno je niz studija na porodicama sa samo jednim detetom u Kini i na Zapadu, kako bi se bolje razumeo razvoj dece sa i bez braće i sestara. Većina ovih studija navodi da u poređenju sa odraslima koji su odrasli sa braćom i sestrama, oni koji su odrasli kao samci pokazuju razlike u svom društvenom ponašanju.
Međutim, trebalo bi razumeti da ličnost i ponašanje jedinaca i dece sa braćom i sestrama ne zavise samo od prisustva ili odsustva braće i sestara. Mnogi faktori utiču na ličnost deteta. Iako su studije objasnile društvene razlike između jedinaca i dece sa braćom i sestrama, stereotip da su jedinci sebični, usamljeni ili neprilagođeni nije dokazan.
Ovo su osnovne karakteristike samaca koje su studije navode.
1. Manje su društveni! Imati brata ili sestru otvara mogućnost da sve delimo. Ali to ne znači da jedinci ne dele. Pošto nemaju braću i sestre sa kojima bi u životu sve delili tokom odrastanja, takva deca mogu postati sama sebi dovoljna i manje društvena. Iako možda nisu asocijalni, imaju manji krug prijatelja.
2. Slabija interakcija sa rođacima je primećena kod dece jedinaca. Braća i sestre obično nadžive svoje roditelje i tu su jedno za drugo tokom celog života. To ih čini rođacima i užom porodicom sa kojima mogu da komuniciraju doživotno. U poređenju sa ljudima sa braćom i sestrama, postoji šansa da samci neće imati tu vezu i imaju tendenciju da provode manje vremena sa svojim rođacima ili u interakciji sa njima.
3. Ambicija je jaka kod njih. Jedinci mogu biti ambiciozniji, ponekad čak i više nego prvenci. To se pripisuje činjenici da dobijaju punu pažnju svojih roditelja, koji češće primećuju i hvale njihova dostignuća, što im u velikoj meri koristi.
4. Samouverenje i prilagodljivost im je jača strana. Jedinci imaju tendenciju da se lako prilagođavaju kada su u pitanju emocije, a nepodeljena naklonost njihovih roditelja čini ih emocionalno stabilnima. Međutim, ove karakteristike se mogu promeniti kasnije tokom života.
5. Nezavisnost ih često krasi. Deca bez braće i sestara mogu biti nezavisnija i imati više samopouzdanja od dece sa braćom i sestrama. Ovo proizilazi iz vremena provedenog sa samim sobom tokom odrastanja.
6. Viši koeficijent inteligencije se beleži kod jedinaca. Samci mogu imati veći IQ od dece sa braćom i sestrama. Možda zato što su više vremena provodili učeći i učestvujući u vannastavnim aktivnostima nego u druženju.
7. Poteškoće u upravljanju konfliktima su primećene kod samaca. Studija iz 2002. je pokazala da je manje verovatno da će se jedinci dopasti drugarima iz razreda i da je veća verovatnoća da će biti maltretirani u grupi vršnjaka. Ovo ukazuje na to kako odnos između braće i sestara može pomoći u boljem upravljanju konfliktom.
8. Manja dopadljivost je primećena karatkeristika jedinaca koja je primećena. Iako su pojedinci kreativni i inteligentni, često nisu na top listi najpopularnijih među svojim vršnjacima.
Studija iz 2011. u Kini pokazala je da su ljudi koji su odrasli u porodicama u kojima su bili jedino dete bili narcisoidniji od onih sa braćom i sestrama.
Ako imate jedno dete ne znači nužno da ćete ga učiniti sebičnim i razmaženim. Uobičajeno je videti malu decu i decu predškolskog uzrasta koja ne vole da dele stvari sa drugom decom, ali to ne znači da pate od „sindroma jedinca“. Takođe, mnogo je dece puno ljubavi i saosećanja među jedincima. Isto tako, ako dete raste sa braćom i sestrama, možda neće razviti velikodušnost i empatiju. Ipak, u pitanju je dobar primer u porodici, vaspitanju, ali i ličnosti.
