Da li je sve što znamo o deci pogrešno?

Povod je objavljivanje knjige koja je vrlo brzo postala bestseler i uticajno štivo u krugovima koji se bave psihologijom dece i roditeljstvom.

Knjiga Šok odgajanja, koju je napisalo dvoje pisaca i novinara – Po Bronson i Ešli Merimen, naziv je dobila po terminu koji se koristi za «paniku» koja obuzima mlade roditelje kada shvate da sve one opštepoznate i hvaljene strategije odgajanja dece uopšte ne deluju onako kako su zamišljali.

Jedno od polaznih pitanja za autore knjige je bilo: Zašto, nakon decenija brižnog, progresivnog roditeljstva i obrazovanja, imamo toliko društvenih problema sa decom i tinejdžerima?

U ovoj knjizi, autori razbijaju jedan za drugim razne moderne mitove o deci, koristeći se rezultatima ogromne mase najnovijih naučnih istraživanja. Jedan od osnovnih zaključaka dvoje autora jeste da smo danas počeli da se «plašimo» sopstvene dece. Savremeno roditeljstvo je zakazalo na pitanjima kritike i discipline, što na dugi rok veoma štetno utiče na decu. Moramo da povratimo autoritet, da prestanemo da im izigravamo prijatelje, i preispitamo sve što smo mislili da znamo o vaspitanju dece.

Autori knjige opisuju neka od tipičnih ponašanja modernih roditelja koji su puni ljubavi, zaštitnički nastrojeni i veoma zainteresovani za sve što se dešava u životu njihove dece. Zapravo, čine sve ono što ne bi trebalo. Primeri su mnogobrojni: kada dete pokaže svoj najnoviji crtež, oni se po pravilu oduševe i kažu mu kako je talentovano – umesto da mu savetuju da sledeći put manje aljkavo boji ili strpljivije povlači linije. Kada se dete požali da ga začikavaju drugovi, umesto da mu poruče da mora samo da se snađe i reši situaciju, oni ga grle i obećavaju mu da će se pobrinuti da mu se to više ne desi. 

Deca koja najviše upadaju u nevolje, deca su roditelja koji ne uspostavljaju jasna pravila. To su roditelji koji su puni ljubavi i razumevanja za decu, bez obzira na to šta ona čine. A deca takav odnos tumače kao nedostatak brige i interesovanja. Iako se danas obično propoveda suprotan pristup, za uspostavljanje pravilnog odnosa roditelj-dete je važno da roditelji ponekad upotrebe onu staru dobru rečenicu: «Zato što sam ja tako rekao».

1. Nemojte mu reći da je pametno

Jedna od najopasnijih zabluda modernog roditeljstva, kako smatraju autori knjige, jeste ubeđenje da deci po svaku cenu treba usaditi samopouzdanje. Nema tog deteta koje danas svakodnevno ne čuje po nekoliko puta kako je «pametno» i «talentovano».

Zapravo, nova istraživanja pokazuju da je hvaljenje dece recept za njihovo upropašćivanje. Stalno hvaljena deca postaju «zavisna od pohvala» i razmažena, nesposobna da se snađu kada naiđu na problem ili dožive neuspeh. Pošto znaju da se od njih očekuje da održe svoj imidž «genijalaca», preterano hvaljena deca postaju nervozna i zabrinuta za svoj status, i polako biraju sve lakše zadatke kako bi unapred sebe osigurala od mogućnosti neuspeha. Deca koju previše hvale, postaju neprijatno društvo za druge i loši timski igrači.

Umesto da razmišljaju o sadržaju zadatka, ona razmišljaju samo o rezultatu – da li su bila uspešna i opravdala svoj imidž. Zato su spremna da učine sve da bi to postigla, uključujući i kritikovanje i omalovažavanje drugih u cilju uzdizanja sebe.

Hvalite trud, ne pamet

Najgore što svom detetu možete reći, jeste: «Tako si pametno», poručuju autori. Koliko god bili u iskušenju da to radite, nikada ne smete da hvalite dečje sposobnosti. Umesto toga, hvalite vrednoću i trud – kada dete uradi nešto za pohvalu, recite mu: «Sigurno si se baš potrudio», čime ste pohvalili nešto što dete može da kontroliše – količinu uloženog napora. Tako ćete ga motivisati da se još više trudi u budućnosti.

 

2. Izborite se za dečji san

Mislite da preterano gledanje u ekran televizora i računara mogu vaše dete da pretvore u gojazno? Zapravo, studija u koju je bilo uključeno 1.270 dece, pokazala je da ne postoji veza između «korišćenja» medija i telesne težine. I debela i mršava deca televiziju gledaju previše. Ono što se pokazalo kao mnogo značajniji faktor kada je u pitanju telesna težina, jeste trajanje sna. Nedovoljno sna čak tri puta povećava šansu da će dete biti gojazno.

Deca danas, kako pokazuju istraživanja, spavaju sat vremena kraće nego deca pre 30 godina. Posledice neispavanosti su veoma ozbiljne: lošije učenje, niža inteligencija, poremećaj pažnje, emotivna labilnost. Eksperimenti sa školskom decom su pokazali da učenici koji su spavali samo jedan sat manje od vršnjaka, intelektualno zaostaju dva razreda za njima.

3. Zašto deca lažu?

Studija sprovedena na Pen Stejt Univerzitetu je pokazala da 96 odsto tinejdžera laže svoje roditelje praktično o svemu: o tome kako troše novac, o svojim vezama, aktivnostima i društvu sa kojim provode vreme. Ali, kako poručuju autori knjige, to što toliko lažu, zapravo i nije loša stvar. Zapravo, mnogo je gore ukoliko vas ne lažu. Važan razlog za laganje roditelja jeste želja da se zaštiti odnos sa njima, da se oni ne povrede, zabrinu ili razočaraju. To pokazuje da je deci stalo do roditelja. 

Šta učiniti sa tolikim laganjem? Da li će kažnjavanje dece zbog laganja uroditi plodom? Autori knjige ne samo da smatraju da neće, već da će od dece načiniti još bolje lažove, kako ne bi bila uhvaćena. Stoga savetuju roditeljima da, umesto da kažnjavaju laganje, nagrađuju govorenje istine. Pažljivo birajte šta zaista želite da znate o svojoj deci, i ostavite na miru one delove njihovog života koji vas se ne tiču.

Ispostavlja se da tip roditelja koji deca najmanje lažu jeste onaj koji postavlja čvsta i jasna pravila, ali i ostavlja nešto prostora svom detetu da o tim pravilima pregovara, to jest da se uključi u proces uspostavljanja pravila. Dobar znak da vam ovo uspeva jeste ukoliko dete ulazi u raspravu sa vama i spremno je da iznosi argumente u prilog modifikacije određenih pravila.

4. Da li su super-tate zaista super?

Šta mislite o modernim očevima, koji su iz tradicionalne uloge «nezainteresovanog» autoriteta prešli na «nežniju» stranu, podelivši ulogu brižnog negovatelja sa svojom suprugom? O onim koji uzimaju bolovanje kada se dete razboli, kupaju ga, oblače i menjaju mu pelene? U pitanju je trend koji se, po pravilu, ocenjuje kao izuzetno pozitivan i napredan. Međutim, da li je sve u toj pojavi pozitivno?

Zapravo, istraživanja pokazuju da deljenje nadležnosti među roditeljima dovodi do stalnih sukoba po pitanju raznih odluka. Dok su ranije majke bile neprikosnovene u jednim, a očevi u drugim pitanjima, danas se sfere uticaja suviše preklapaju – čime je ugrožen brak. Pokazalo se da su progresivni, moderni očevi, usled toga manje srećni u braku i lošije ocenjuju funkcionisanje svoje porodice nego oni tradicionalni.

Oni se, takođe, loše snalaze u nametanju pravila svojoj deci. Iako su vrlo sigurni po pitanju toga šta «nije dobro» činiti kao roditelj (vikanje, batine), oni nemaju jasnu predstavu o tome šta umesto toga treba činiti. Rezultat progresivnog očinstva su zato agresivna deca koja prave probleme u školi, i koja nimalo nisu bolja nego deca onih očeva koji su stalno odsutni ili «nezainteresovani» za svoju decu, a od kojih progresivni očevi toliko žele da se razlikuju.

5. Nasilje je cool

Još jedan važan problem kojeg se dotiče ova knjiga jeste i problem nasilja među decom, takozvanog vršnjačkog maltretiranja. Mi obično smatramo da je maltretiranje rezultat lošeg roditeljstva i problema u razvoju ličnosti. Verujemo da su deca agresivna zato što su to naučila u porodici, zato što nisu dovoljno voljena, zato što ih druga deca odbacuju, i slično. Istraživanja, sa druge strane, pokazuju da je najčešći razlog agresivnosti kod dece i maltretiranja vršnjaka – činjenica da takvo ponašanje donosi društveni uspeh i popularnost. U pitanju je, zapravo, najobičnija priča o borbi za društveno prihvatanje i osvajanje moći, u kojoj pobeđuju ona deca koja su sposobna da razviju najveći broj veština za društvenu manipulaciju.

6. Ko se bije, taj se voli

Zabrinuti ste što se vaša deca međusobno svađaju? Nemate zašto. Naime, nauka kaže da je sasvim u redu da se dosta  svađaju sve dok se dosta zajedno i igraju. Braća i sestre koji se u detinjstvu ne svađaju, ali i ne igraju zajedno – imaće mnogo lošije odnose kada odrastu nego oni koji su provodili mnogo vremena zajedno i neminovno se često svađali. Razlog što se neprestano glože jeste što, za razliku od odnosa sa svojim drugovima, ne moraju da brinu hoće li te svađe dovesti do prekida odnosa. Najzad, brat ili sestra će i sutra biti tu da se igraju sa njima, odnosno – uvek će biti brat i sestra.

Jasnije moralne pouke za decu

Što se tiče famoznog uticaja televizije na decu, ukoliko ste zabrinuti zbog toga što vaše dete radije gleda Moćne rendžere nego obrazovne TV emisije, možda bi trebalo da odahnete. Kvalitetne TV emisije često prikazuju ljude kako se veoma loše odnose jedni prema drugima, dok moralna pouka obično dolazi tek na kraju. Međutim, studije su pokazale da ta moralna pouka ne dopire do mlađe dece, koja iz takvih programa jedino uče da kopiraju loše i agresivne oblike ponašanja. Sa druge strane, u krajnje pojednostavljenim sižeima crtanih serija – koje mi, roditelji, obično shvatamo kao zatupljujuće, moralna pouka je toliko jasna da deca ne mogu da je propuste.

Preuzeto: Yumana.com

Be the first to comment

Leave a Reply