Ukrajinska diplomatska ofanziva prema SAD počela je odmah nakon izbora Donalda Trampa za novog predsednika, kako bi osigurala nastavak podrške za rat protiv Rusije, dok je odlazeća administracija predsednika Džozefa Bajdena odlučila da do kraja mandata pošalje koliko god je moguće, omogućivši opasnu eskalaciju dozvolom lansiranja raketa dugog dometa duboko u Rusiju.
Ofanziva je, sudeći po izveštaju Reutersa doživela neuspeh nakon dugo iščekivanog susreta Trampa i predsednika Volodimira Zelenskog u Parizu, kada je budući šef Bele kuće odbio da ponudi bezbednosne garancije Kijevu, zahtevajući momentalni prekid vatre.
Naime, dva lidera sastala su se po prvi put od izbora u Americi 7. decembra na svečanom otvaranju katedrale Notr Dam, a domaćin im je bio francuski predsednik Emanuel Makron. Zelenski je navodno uslovio početak bilo kakvih pregovora sa Rusijom dobijanjem bezbednosnih garancija SAD. Da nije dobio šta je tražio sugeriše i objava 9. decembra da će tražiti od Bajdena da pokrene pitanje članstva Ukrajine u NATO pre nego što mu se 20. januara završi mandat.
“Teško je razgovarati sa predsednikom Trampom o tome jer on još nije u Beloj kući. Inače, u bliskoj budućnosti ću pozvati predsednika Bajdena da pokrene pitanje poziva Ukrajine u NATO”, rekao je Zelenski, što je pojasnilo na kakve je “bezbednosne garancije” mislio.
Tramp, Zelenski i Makron pričali su oko 35 minuta bez svojih savetnika, a Reuters navodi na osnovu pet izvora da nisu diskutovali o specifičnim detaljima mirovnog plana, ali da je Amerikanac bio odlučan da se odmah uspostavi primirje.
Inače, Moskva je takođe odlučna da primirja neće biti kako se ne bi omogućio predah i naoružavanje ukrajinskih trupa. Njena pregovaračka pozicija ojačana je uspehom na bojnom polju jer nastavlja da napreduje u Donbasu, gde je nekoliko gradova, uključujući tvrđave Toreck i Časov Jar, skoro potpuno osvojeno.
“Tokom sastanka su pomenute neke ključne tačke. Na primer, rečeno je da su za mir potrebne garancije jer samo prekid vatre nije dovoljan, Putin bi mogao ponovo da ga prekrši, kao što je to činio ranije, bez odgovarajućih garancija“, rekao je za Reuters izvor u kabinet ukrajinskog predsednika.
Nekoliko zvaničnika bliskih Trampu reklo je da on svoje sastanke usmerava na izgradnju ličnog odnosa, što je ključno za njegovo vođenje diplomatije, i da će na kraju doneti odluku kako dalje postupati.
Srdačna priroda Trampovih odnosa licem u lice sa Zelenskim razlikuje se od nekih njegovih javnih izjava o ukrajinskom lideru u predizbornoj kampanji, kada ga je nazivao “najboljim prodavcem na svetu“ jer je tražio i dobio milijarde dolara vojne pomoći od SAD.
Ipak, Tramp je i posle sastanka jasno stavio do znanja šta misli o Bajdenovoj politici prema Ukrajini podrugljivom objavom o “bajdenomiji” na svojoj društvenoj mreži Truth.
“Bajdenomija: 1. Vi plaćate poreze 2. Ja to šaljem Ukrajini 3. Oni to šalju nazad Hanetru (Bajdenu) 4. Hanter to da meni 5. Ja pomilujem Hantera”, napisao je Tramp misleći na sveobuhvatno pomilovanje Hantera Bajdena koje sprečava čak i bilo kakvu buduću istragu protiv njega.
Zanimljivo je da su, kako tvrdi jedan neimenovani zvaničnik, Makron i Zelenski pazili da ne izgleda kao da “sateruju Trampa u ćošak” tokom sastanka, iako su imali potpuno isti stav. Ukrajinski lider je, kako se navodi, opisao kakva je situacija, podvlačeći da će njegovoj zemlji biti veoma teško bez podrške SAD.
Kako je rekao jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik, on veruje da se Putin plaši samo Trampa i eventualno Kine i da bi svaki dugoročan odgovor zahtevao da SAD budu “istinski jake”.
Makron je na sastanku navodno tvrdio da je Evropa već mnogo uradila za Ukrajinu i da su spremni da ravnopravnije podele bezbednosni teret sa Vašingtonom, dok su i on i Zelenski Trampu pričali kako “Putin više nije isti čovek kao 2017.”.
Tramp je nakon razgovora, u izjavi za Paris Match, rekao da je rat u Ukrajini njegov glavni spoljnopolitički prioritet, kao i da će morati brzo da se uhvati u koštac sa njim.
“Mislim da moramo da rešimo urkajinski problem sa Rusijom. Obe ove zemlje gube neverovatan broj ljudi. Stotine hiljada vojnika strada”, rekao je Tramp.
Ministar finansija: Bez pomoći SAD Ukrajina može da izdrži makar do polovine 2025.
“Zavrtanje slavine” od strane Trampa bila je i glavna tema intervjuu ukrajinskog ministra finansija Serhija Marčenka za španski list El Pais. On je na pitanje da li bi to moglo da izazove slom Ukrajine ogovorio da država može da opstane u prvoj polovini 2025. ćak i ako Tramp obustavi slanje novca i oružja, ali da mora da mudro iskoristi taj period.
“Moramo imati plan za stvaranje neophodnih uslova za saradnju sa novom administracijom. Prirodni je interes Ukrajine da stvori jako poverenje za saradnju. Mislim da bi to trebalo da bude prioritetna strategija i za Ukrajinu i za Evropu. Želimo da izgradimo dobar odnos. Naravno, stavovi se mogu promeniti. A da bismo odgovorili na ovu neizvesnost, moramo iskoristiti vreme i biti u mogućnosti da pregovaramo sa novom administracijom”, rekao je Marčenko.
Ministar misli da su bilo kakve bezbednosne garancije nemoguće bez članstva u NATO, a da je bez njih jedina garancija opstanka moderna i jaka vojska.
“Ovo je jedini način da preživimo. Ukrajini su potrebni kapaciteti da se odupre ruskoj agresiji još jedan dan, još godinu i u godinama koje dolaze. I nemoguće je da održavamo tako jaku vojsku samo sopstvenim resursima”, kazao je Marčenko zahtevajući višegodišnje ulaganje NATO zemalja u najmodernije oružje za Ukrajinu.
Govoreći o toku rata, on je priznao da je bilo nemoguće probiti rusku odbranu u Zaporožju tokom ofanzive 2023. i da je od tada u defanzivi, ali ne odsutaje od povratka svih teritorija, koristeći “inovativna vojna i diplomatska rešenja”.
Da li se vlada u Kijevu ipak “kladi na Trampa”?
Dok se čekaju “inovacije” SAD vrše pritisak na Ukrajinu da spusti donju granicu za mobilizaciju sa 25 na 18 godina, obećavajući da će opremiti svakog novog vojnika.
Ukrajinski portal Strana.ua piše da vlada u Kijevu za sada odbija da to uradi jer očekuje da će dolaskom Trampa rat brzo biti okončan, što je u suprotnosti sa tvrdnjama Marčenka i odbijanjem Kijeva i Moskve da razmatraju prekid vatre.
Ovaj medij navodi da su razlog za to budući posleratni izbori u Ukrajini, na koje se zvaničnici nadaju da će izaći sa tvrdnjom da su “spasili genetski potencijal zemlje” tako što su održali u životu makar ovu najmlađu demografiju.
Ipak, ako do brzog mira ne dođe, vlada će popustiti i smanjiti granicu za mobilizaciju na 18 godina, tvrdi Strana.
